Navodnici smisla: moj lični filozofski problem

Šta mi je činiti sa pravopisnim znakom iza navodnika, pitam se i, srećom, tu misao ne stavljam u navodnike i ne odvajam je. Može mi se, jer sam autor sopstvenog mi teksta. ''Šta mi je činiti, šta? Dozlogrdilo mi je da ne znam šta da radim sa upravnim govorom i da bezuspešno prevrćem knjige u potrazi za odgovorom!'', uzdahnuh ojađeno i potražih savete u okolnom svetu, tj. međ' Autoritetima. Autoriteti, međutim, odgovoriše različito.

A šta je uopšte problem, pita se slučajni čitalac. Problem su ti znaci navoda koji nas navode da se oko njih prepiremo. Naime, da li se iza upravnog govora, dalja replika, objašnjenje i pojašnjenje odvajaju zarezom? Jedni kažu da zarez iza zatvorenih navodnika tu smeta: gore navodnici (ispred kojih je isto neki znak, upitnik, uzvičnik, tačka ili njih tri) i onda odjednom zapeta da o nju zapneš. Tu je predložena crta. No, kako ćemo sad crtu uvesti kad smo u priču ušli držeći se za uvodne navodnike, od milja interno prozvane uvodnicima.

Samo da kažem još nešto: Ti uvodnici su u srpskom pravopisu na donjoj liniji, a ja ih na tastaturi imam ''viseće'' sa gornje linije, kao u engleskom jeziku, odnosno, pravopisu. Pošto više i ne pišem nego uglavnom kucam, navodnici su toliko puta viđeni ''gore'' da njihovu gornju poziciju moja podsvest više i ne dovodi u pitanje. Tako valjda svi. Umesto da stavljamo navodnike dole, kako smo se bili prvobitno dogovorili, nesvesno ih umećemo na gornju liniju. Neko reče da je tako grafički urednije, lepše i samim tim funkcionalnije. Briga tog nekog šta autoriteti, koji ne mogu ni oko čega dogovoriti se, misle o tome. Da priznam, i meni su lepši ''uvodnici'' koji vise sa gornje linije jer se bolje vide i ja ovom trendu želim svu sreću. Šta drugo da kažem? Nisam pravopisno zadrta i ne klanjam se konvenciji, stečenoj jezičkom navikom. Mada, moram da priznam, nerviraju me tzv. obrazovani Srbi koji, kad usred govora citiraju nekog, u vazduhu savijaju kažiprste i srednjake (dva put) i prave zekine uši u istoj ravni kano da su Anglosaksonci. (Blaženi Srbi! I kad se krste, ne znaju zašto to čine. Čak ni oni tzv. obrazovani!)

A šta ćemo sa ''izvodnicima'', zadnjim vratima upravnog govora? Zar ne bi crta, koja stoji iza, delovala kao mešanje dva principa? (Tako je meni preporučeno, verujte mi!) Jer upravo istom tom crtom možemo označiti dijaloge kada uvučemo red i postavimo je ispred. No, pogledajmo koje nam opcije uopšte stoje na raspolaganju:

(1) Idealna. Nema navodnika. Crte uvode i izvode upravni govor. Autoriteti se složili.

− Kako izlaziš na kraj sa znacima navoda? − zanima me.

− Snalazim se nekako.

(2) Mešanje dva principa. Zarezičasti navodnici i Crta.

''Izlaziš li na kraj sa znacima navoda?'' − pitam te lepo.

''Snalazim se nekako, ali mi bode oči crta iza navodnika sa tačkom ili bez a pre zatvaranja kapije.'' − odgovora Alter Ego.

(3) Sa pregradnim zarezom.

''Kako sad izlaziš na kraj sa znacima navoda?'', pitam te najljubaznije.

''Snalazim se nekako, ali sa zarezom iza navodnika, ispred kojeg je isto tačka, nikako.'', kaže indignirani Ego Alter. ''Mislim da bi bilo OK kad u toj neupitnoj i neuzvičnoj intonaciji ne bismo stavljali tačku pre zatvaranja navodnika. To je jedini kompromis, po mom skromnom mišljenju'', dodao je.

(4) Varijanta bez oznake iza zatvorenih navodnika (po starom dobrom srpskom običaju Hajde sad svi da izbacimo nagomilane pravopisne znake). Predložena od Autoriteta.

''Kako izlaziš na kraj sa znacima interpunkcije?'' pitam te po četvrti put.

''Nikako. Hvata me panika što na putu vidim oznaku da smo sišli s jednog koloseka ali ne vidim kad smo to prešli na drugi.'' odgovara moj sagovornik konsternirano.

Kako vam se čini, hm? Najelegantnije je izbeći te zbunjujuće navodnike i forsirati prvi tip sa onom crtom za dijaloge. Jer kad imamo upitnu rečenicu unutar navodnika, još i možemo da stavimo zarez iza narečenih, ali kad je unutra tačka i mi, pošto smo izašli iz upravnog govora, stavimo zarez, imamo ležećeg policajca na putu, ako se slažete sa mnom.

I šta na sve to ima da kaže Odbor za standardizaciju (Komisija za odnose s javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, Kom. br. 7, Zaključak br. 9, od 1. oktobra 1999. godine)?

Црта је могућа уместо знака навода на почетку каквог исказа или на почетку новинских поднаслова, при чему није нужно, али јесте могуће, да заједно с цртом иде ново поглавље, нови пасус (Ја сам му рекао: – Дођи, ништа ти се лоше неће догодити! )

Da li je nekome sada nešto jasnije?

''Ništa ti se loše neće dogoditi?'' Hm, da. Osim što ćeš biti još zbunjeniji.

U Pravopisu (sva izdanja) tretiranje ovog problema je potpuno zamućeno (može ovako a može i onako, mož' da bidne a mož' i da ne bidne) i to neću ni da citiram da ne bih morala da upotrebim nekakve znake navoda.

Zato imam konkretan predlog koji predlaže moj skromni glasić pripadajući Alter Egonu. To je onaj kompromis iz tačke 3. Da ponovimo:

''Kako ti se sviđaju navodnici iz tačke 3?'', upitah, ustreptala pred odgonetkom duge i mučne misterije.

''Izvrsni su!'', reče A. E.

''Siguran si?'', sumnjičavo podigoh obrvu.

''Ti'', uzdahnu Alternativni, ''ako smisliš neko bolje rešenje, slobodno javi, jer ja sam malčice umoran od ovog tvog testiranja živaca'', reče i nonšalantno se izgubi iz vidokruga poput help ikonice na monitoru.