ŠTA JE KREATIVNOST?
Ono što je kreativno, mora sebe da stvara. ( Džon Kits)

Delovi iz knjige Creative Economy Džona Houkinsa

Predstavlja Ljiljana Ćuk

Univerzalna karakteristika čovečanstva

Posto­je dve vrste, ili faze, kreativnosti: ona koja se odnosi na naše ispunjenje kao pojedinca, dakle, privatna i lična, druga, pak, vrsta stvara neki proizvod. Prva je univerzalna karakteristika čo­večanstva i nalazi se u svim društvima i kulturama. Može se naći i u slobodnim društvima koja je podstiču i u zatvorenim i totalitarnim društvima koja obično pokušavaju da je uguše. Kad se potiskuje iz političkih ili religijskih razloga, ili prisiljava iz ekonomskih, rezultat može da šteti pojedincima i da oslabi zajedni­ce. Ta vrsta kreativnosti postoji i u urođeničkim selima i na za­padnim akademijama i fakultetima koji su jednim delom zamišljeni upravo u tu svrhu. Druga vrsta vodi do izrade kreativnih proizvoda, jača je u industrijskim, zapadnim društvima koja pridaju veću vrednost novitetima, naučnim i tehnološkim inovacijama i pravima (intelektualnog) vlasništva. Toj vrsti kreativnosti treba tržište i nešto zakonskih propisa. Prva vrsta kreativnosti ne mo­ra da vodi do druge, ali za drugu je prva neophodna...

Čarobni razboj

Iako su mnogi pokušali da opišu šta kreativnost jeste, tek malobrojni su se približili nekoj izdržljivoj definiciji njenog fizičkog ili hemijskog lika. Kao i san, još jedna temeljna čovekova aktivnost, ona osta­je tajna. Svi spavamo, svi znamo šta znači "spavati" ali ne po­stoji medicinski ili psihološki konsenzus o tome šta zapravo čini spavanje. Ova jukstapozicija je ironična. Jedan od problema pri definisanju spavanja je odnos sna i svesti. Uopšteno se ve­ruje da je spavanje poseban slučaj nesvesnosti. Postoji li grada­cija od nesvesnosti do uspavanosti, do budnog stanja i do pune svesnosti? I postoji li slična gradacija od budnog stanja sve do kreativno­sti? Drugim rečima, da li je kreativnost posebno stanje svesti?

... Trenutak kreativnosti je često praćen osećanjem pojačane svesnosti, čak eksplozije svesnosti. Kad smo najkreativniji, osećamo se intenzivnije živim i jače usredsređenim, i to toliko da postajemo manje svesni svega drugog. Ali postoji i suprotno mišljenje – da kreativnost, naime, znači gubitak kontrole svesti i pomak prema stanju sličnom snu.

Psiholog K. J. Jung razlikuje ta stanja, opisujući jedno kao "tre­nutak velike emocionalne napetosti", a drugo kao "stanje kontemplacije u kojem ideje prolaze ispred uma kao slike u snovi­ma". On kreativnost opisuje kao oslobađanje "energetske nape­tosti". Bio je itekako svestan potrebe za napornim ra­dom, naglašavajući ulogu razuma u kreativnom procesu. Oštro je kritikovao sklonost svojih savremenika da kreativnost povezu­ju sa nervozom: "Bolest još nikad nije podsticala stvaralački rad, naprotiv, ona je užasna prepreka stvaranju."

Neurolog Antonio Damasio, profesor neurologije na Van Alenovoj katedri Fakulteta Ajova, krenuo je tragom Junga i drugih psihologa, uključujući Vilijama Džejmsa, u istraživanje veze kreativnosti i svesti. Njegova analiza emocija i svesti pacijenata podstakla ga je da predloži krug "postojanja, svesti i kreativnosti". On kaže da je svest o vlastitoj ličnosti važna stavka kreativnog procesa, kao i sposobnost da se do­pusti svesti da stvara svoje vlastite obrasce, bez robovanja prethodnim percepcijama i znanju.

U toj teoriji postoje odjeci misli neurobiologa Čarlsa Šeringtona, njegovog opisa mozga kao "čarobnog razboja" koji nepre­kidno tka neku konstrukciju, neku sliku spoljašnjeg sveta. Cilj je približiti sliku i stvarnost ili barem istražiti razlike. Psiholog Mihalji Čiksentmihalji kaže da se "stvaralačko uzbuđenje sli­karke za štafelajem ili naučnika u laboratoriji približava ide­alu ispunjenja koji se svi nadamo da ćemo doseći, samo što retko u tome uspevamo". U svojoj knjizi Creativity: Flow and the Psychology of Discovery and Invention on opisuje stanja "optimalnog iskustva" kad je "umetnost dorasla izazovu".

... Novija eksperimentalna istraživanja pokazuju da ta dva različi­ta stanja, od kojih oba podstiču kreativnost na svoj način, odgo­varaju različitim stanjima svesti. Pojačana svest i oštriji fokus povezani su sa moždanim talasima u beta području, a stanje slič­nije snu s onima u alfa području.

Neki naučnici smatraju kreativnost duhovnim iskustvom. Kognitivni naučnik Gaj Klekston, autor knjige Hare Brain, Tortoise Mind: How Intelligence Increases When You Think Less , kaže da "suština kreativnosti pretpostavlja 'potpuno iznenadno' uskakanje neke plodne ideje u svest". On pita: "Da li bi trebalo da vežbamo napuštanje svesne kontrole ega kako bismo omogućili da se ovi odušci događaju efektnije? I da li je stanje receptivne ne-ego spoznaje uopšte slično duhov­nom iskustvu 'spokoja i tzv. spoznaje Ja jesam Bog '?"

Ako ne sada, kada?

Rekao bih da sve vrste kreativnosti moraju da zadovolje tri bitna uslova: lični pečat, originalnost i smislenost. Prvi uslov je prisustvo onog nečeg ličnog, svojstvenog samo nama . Ljudi su kreativni, a ne stvari. Kreativnost zahteva ličnost da nešto vidi, doslovno ili metaforički, i da nešto stvori. Sem Mendes, režiser American Beauty , filma koji je dobio pet Oskara , govori o onom trenutku u režiranju drame ili filma "kad otkrijete nešto što samo vi možete da napravite, samo vi možete da kažete". U umetničkom smislu, ako je kreativnost lišena ličnog pečata, pretvara se u kič.

... Odavno je već predmetom rasprave može li mašina da ima svest i da stvara... Mašine ne mogu da stvaraju, čak ni najbrži, "najinteligentniji" kompjuteri. Mašine mogu da proizvode, ali da stvaraju ne mogu. "Kompjute­ri su beskorisni", rekao je Pikaso, "daju samo odgovore." Kad nešto naprave, čine to kao mi kad nešto otkrije­mo. To "nešto" već postoji i ne treba nas da ga stvori­mo. Kompjuteri imaju samo one informacije koje im mi dopušta­mo da imaju, direktno ili posredno, i njima barataju samo u skla­du s pravilima koja smo im mi zadali. Dr Čarls Džonšer, autor knji­ge Wired Life , kaže da "baratanje koje je logično ima vrednost preciznosti i jasnoće ali zbog same prirode deduktivnog rezonovanja ne može da ima primese originalnosti...

To je vrlo stara tema: logično nasuprot kreativnom."

Preduslov autentičnosti ne znači da kreativna osoba uvek mora da deluje sama, ili da treba da bude samodovoljna. Neke vrste kre­ativnosti obično se ostvaruju u povučenim, čak samotnjačkim okolnostima, dok druge zahtevaju grupu i napreduju u njoj. Obe situacije mogu biti jednako kreativne. Da li neko razmišlja i radi sam, a neko drugi opet u grupi, na kreativnost nema ništa veći uticaj od boje nečije kose. Sklonosti ka usamljeničkom i grupnom radu proizilaze iz sklonosti svakog čoveka, iz relevantnih procesa i proizvoda i društvene organizacije... Mendesu je za American Beauty trebalo mnogo ljudi, i to ne samo zato što je bio novajlija u snimanju filmova. Trevor Nan, režiser london­skog Royal National Theatre -a, uživa u onome što zove "kolek­tivna analiza" i kaže da "trideset mišljenja vredi uvek vi­še od jednog, sve dok se mišljenje svakog ponaosob uzima u ozbiljno razmatranje."

Ta tvrdnja stoji. Dvoje ili više kreativnih ljudi radi u timu sve do "gubitka" identiteta u zajedničkom radu, ali još uvek njihov lični talenat i individualni doprinos ostvaruje kreativnost i proizvod. To vredi u oba smera. Ako je neko ko je deo tima samo deo, ne pruža ništa od sebe i ne može biti kreativan. Lični duh saradnje dobro je izrečen u talmudskoj mudrosti: "Ako nisam za sebe, ko će biti za mene? Ako sam samo za sebe, šta sam ja? Ako ne sada, kada?"

Creator i creare

Drugo, kreativnost je originalna. Originalni proizvod je ili nešto pot­puno novo, što opisujem kao "nešto ni iz čega", ili prerada nečeg što već postoji, u smislu "davanja karaktera nečemu". Savreme­no verovanje da čovek može da stvori nešto "originalno" bilo je temeljna karakteristika renesanse i humanizma. Pisac Logan Pirsol Smit pokazao je u Rečima i idiomima da je hršćanstvo upotre­bljavalo latinske reči creator i creare (stvarati) isključivo za opi­sivanje Boga i njegovih dela. Samo je Bog mogao da stvara i sve što je stvorio bilo je originalno. Čovek je samo preuređivao ono što je Bog već stvorio. Pesma o Bogu nije bila originalna zbog svog novog izraza, već zbog teme. S druge strane, pesma koja je govorila o nekoj građevini, ma koliko dobro bila napisana, nije bila originalna sa istog tog razloga. Humanisti su zauzeli drugi stav. Tridesetih godina 17. veka Džon Don je čoveka video kao kreatora kad je pisao da je "poezija falsifikovana kreacija jer čini da postoji ono čega nema." Veličao je poeziju, ali u anglikanskoj klimi svog doba izložio se velikoj opasnosti. Reč "originalan" u humanističkom smislu nije se pojavila u Evropi sve do samog kraja 17. veka. Francuska reč originalité prvi put se pojavila 1699. Horas Volpol i Tomas Grej prvi put su upotrebili englesku reč original u današnjem smislu te reči 1742. godine.

U svom Rečniku iz 1755, dr Semjuel Džonson dao je neko­liko značenja reči "stvarati". Prvo je bilo "napraviti nešto ni iz čega". To se događa, ali retko. Mnogo češće, kreativna osoba uzima i preoblikuje postojeće ideje na nov i zanimljiv način. Mnogi rečnici od 1800. godine pa nadalje odlučuju se za potonju definiciju. Novi "karakter" je ili ograničen na neku preradu starog ili na nešto mnogo radikalnije. Prvo priznaje svoju vezu s onim što je bilo pre, ali ovo poslednje deluje (i jeste) potpuno sveže.

Psiholog Margaret Bouden sa Saseks fakulteta razli­kuje ideje koje su nove "samo za iskustvo dotične osobe" (što naziva P-kreativnošću, tj. psihološkom kreativnošću) i one koje su, "ko­liko je poznato, nove za čitavu čovekovu istoriju" (što naziva H-kreativnošću, tj. istorijskom kreativnošću). Neko je P-kreativan ako stvori ideju koja je za njega nova. Dete može biti beskrajno P-kreativno izmišljajući stvari koje su odraslima poznate i očigledne. Ponašajući se na ovaj način, ona otkrivaju i potvrđuju svo­ju ličnost. Boudenova naglašava da "H" označava "istorijsko", a ne "istorično". Kriterijum nije značaj neke ideje u istorijskom smislu, već njena apsolutna novina u vremenu i prostoru.

Za mene je to razlika između "novine" i "jedinstvenosti". Novina je inovacija, pronaći nešto prvi put. Ali, nije apsolutna. Nešto može biti inovativno za svest kreatora, za društvenu grupu ali i za epohu. Jedinstvenost je apsolutna. Znači da to što je stvoreno nije nalik ničemu već postojećem. Naravno, sve što je jedinstveno, jeste u jednom momentu novo, ali sve nove stvari nisu neizostavno jedinstvene. Razlika se reflektuje na zakon o intelektualnom vlasništvu. Autorsko pravo, kao što ću i demonstrirati u sledećem poglavlju, zahteva da delo bude novo, ali ne traži da bude jedinstveno. Patentno pravo traži da delo bude i novo i jedinstveno. Na primer, ako dvoje ljudi napravi isti nacrt u isto vreme, oba su nacrta zaštićena autorskim pra­vom. Ali, onaj ko želi da patentira neki novi proizvod, mora da do­kaže da niko pre nije izumeo ništa slično...

Stvaram, dakle, živim

Ta dva kriterijuma (lično i originalno) nužni su elementi krea­tivnosti. Međutim, nisu dovoljni. Ustručavamo se da nešto nazovemo krea­tivnim sve dok se kreativnost ne ispolji na neki smisleni način, pa čak i ako je taj smisao ličan ili trivijalan. Samo imenovanje ide­je ili izuma daje im neki smisao, makar radi stvaranja veze između označitelja i označenog. Ipak, nešto i dalje nedostaje. Zato je treći uslov značenje, smisao.

U prilog tome govore jaki psihološki argumenti. Kad smo kreativni, obično osećamo da smo nešto ostvarili; izradili smo ili proizveli nešto s identitetom i karakterom. Ta emocija ne zavisi od odobravanja drugih ljudi, čak ni od njihovog razumevanja. Bilo bi apsurdno reći da nečija kreativnost zavisi od razumevanja dru­ge osobe; tvrditi da, na primer, Van Gog nije bio kreativan dok je slikao svoja plat­na zato što ga niko nije shvatao 80-ih godina 19. veka tj. da je postao kreativan tek retrospektivno – kad su ljudi počeli da kupuju njegove slike. Naprotiv. Bio je začuđujuće kreativan i u smislu kreativnog procesa i po broju i obimu kreativnih proizvoda.

...Kreativnost ima još nekoliko karakteristika koje nisu nužno ili uvek prisutne, ali koje zaokružuju sliku. Prvo, ona je osnovni element života. Ljudi mogu da se razilaze po mnogim fundamental­nim pitanjima – moralu, društvenom ponašanju, seksu, politici – ali većina kultura i religija priznaje iskonsku važnost kreativno­sti kao plodotvorne sile. Smatra se da ona oživljava i čini svežim ono što bi inače bilo rutinsko i repetitivno. Sokrat je rekao da neistražen život nije vredan življenja. Kad Šekspirov Lir želi da izrazi potpunu jalovost, on kaže: "Ni iz čega ništa neće nastati". Divimo se kreativnim ljudima zato što zaista stvaraju "nešto ni iz čega", a možda ih se i bojimo iz istog razloga. Kad ljudi presta­nu da budu kreativni, u jednom dubokom smislu te reči – prestanu da žive. Ka­ko peva Bob Dilan, " He who's not busy being born, is busy dying. " (Ko se ne bavi rađanjem, bavi se umiranjem.) Egipatski pravnik i ekonomista Kemajl Ajdrajs, koji je 1997. postao glavni direktor World Intellectual Property Organization kaže: "Formula je jednostavna: da bismo živeli, mora­mo stvarati." Bez kreativnosti, ne bismo mogli ništa zamisliti, otkriti ili izumeti. Ne bismo imali vatru, jezik niti nauku.

Dakle, kršim 2. zakon termodinamike

Kreativnost je, takođe, samodovoljna. Ne trebaju nam spoljašnja sredstva da budemo kreativni (iako nam za pro­izvodnju kreativnih produkata trebaju). Drugi zakon termodinamike kaže da unutar zatvorenog sistema, organizovani sistem postaje dezorganizovan i energija pada. Taj proces je poznat kao entropija. Entropija je prirodno stanje stvari ako se energija ne unosi iz spoljne sredine u sistem. Henri Merdženo, profesor fizike i prirodnih nauka na Jelu u penziji, veli da "stvaralački čin", ukoliko se sastoji od organizacije ideja u nova stanja i obrasce, "često krši" Drugi zakon termodinamike koji kaže da entropija u ovom slučaju treba da raste. Mogu da krenem od jedne ideje i da stvorim tri ili trinaest drugih, zavisno od toga koliko sam kreativan. Kreativnost postoji i razvija se unutar sebe same. Biti kreativan je analogno negativnoj entropiji.

Drugo, kreativnost je univerzalni talenat Svako je kreativan u određenom stepenu. Deca su instinktivno i otvoreno kreativ­na. Sva deca crtaju. Tek kad odrastu, mnogi kažu da ne umeju da crtaju. Sva deca sanjaju i pričaju o svojim snovima. Odrasli se često ne sećaju svojih snova.

Naučnici nisu otkrili gensku sekvencu za kreativnost (i nije verovatno da je za nju odgovoran samo jedan gen ili genska sekvenca), ali novija istraživanja kliničkih psihologa uglavnom potvrđuju tu univerzalnost. Psiholozi Alen Snajder i Džon Mičel Centre for the Mind na Australijskom Nacionalnom fakultetu u Kamberi), koji istražuju čuda od dece i idiote savante , (prim.prev. lude genijalce) kažu da svako ima inherentna kreativna umeća, uključujući čak i "vunderkindska" i "savantska", ali tek malobrojni znaju kako da ih iskoriste. Njihovi eksperimenti s elektronskim skeniranjem pokazuju kako naš mozak obrađuje čulne podatke vrlo brzo, pre nego što ih postanemo svesni. Na primer, kad čujemo muziku, mozak smesta traži u memoriji obrasce slične muzike kako bi je kategorizovao i uporedio. Na taj način spoznajni procesi moz­ga guše naše instinkte. Vunderkindi i savanti uspevaju da "na­samare" svoj mozak pa takvo pretraživanje izostaje. Čuda od dece su abnormalna ne zato što imaju sposobnost koja je vrlo ret­ka, već zato što nemaju blokadu, filter na talentu koji je univer­zalan. Istraživači zaključuju da je psihološko ustrojstvo kreativnosti svima zajedničko, retka je naša sposobnost ili prirodna psiho­loška dispozicija da ga iskoristimo.

... Suštinska univerzalnost vredi za kreativnost, ali ne i za stva­ranje kreativnih proizvoda. Svako može da sanja i da ima neku ide­ju. Mnogo manje ljudi može da stvori kreativan proizvod. To zavisi od tehničkih veština, fizičkih sredstava i verovatno faktora okruženja. Profesor Majkl Houv s Fakulteta Ekster kaže da kreativna dostignuća uveliko zavise od zajedničkih behejviorističkih faktora i faktora okruženja. Slaže se da svako ima osnovni, urođeni dar za kreativnost, ali podvlači da tek mali broj ljudi poseduje neophodne atribute za potpuno razvijanje talenta. Potrebna je dugotraj­na predanost, čvrst osećaj svrhe, snažna motivacija za usp­eh, sposobnost ulaganja napora u konkretne ciljeve i če­sto podrška porodice.

Rad je mnogo zabavniji od zabave

Treće, kreativnost je zabava. Ona je "igra" u smislu u kojem tu reč upotrebljava holandski istoričar Johan Hojzinga u svojoj knjizi Homo Ludens. Igra je bezbrižna i zabavna a kad pre­stane to da bude, ljudi prestanu da se igraju. Dobrovoljna je, a ipak se odvija unutar datih pravila kojima se apsolutno svi pokoravaju, makar i same kazne i sankcije bile "zabavne". Trivijalna je, iako ishodi mogu biti veoma važni (drugi koji posmatraju kreativne ljude kako rade često su zbunjeni – "uopšte se ne čini da ovi nešto konkretno čine"). Uprkos tome što je bezbrižna i nekonsekventna, potpuno zaokuplja čoveka. Neizvesna je i riskantna, suprotna rutini i opetovanju. Pobuđuje snažan osećaj timskog duha i nesputano uživa u svom upućeničkom žargonu.

Semjuel Džonson reče: "Čoveku se vrlo retko događa da je njegov posao istovremeno i zadovoljstvo." Ali mnogi kreativni ljudi iz ličnog zadovoljstva rade svoj posao. Složili bi se s Noelom Kovardom u tome da je "rad mnogo zabavniji od zabave". Za mnoge je posao život i obavljaju ga prirodno kao da je neizbežan. U idealnom sluča­ju, imaju vrlo kvalitetan rad i vrlo kvalitetan život i ta se dva kvaliteta prepliću i međusobno podupiru.

Ričard Fejnman, nobelovac i verovatno najveći fizičar kasnog 20. veka, odlučio je vrlo rano, još dok je bio na Kornel Fakultetu, da će raditi stvari samo iz zabave.

... Četvrta karakteristika je takmičarski duh . Kreativni ljudi mogu biti žestoki takmičari, neki za sebe, neki za svoj rad, a neki za oboje. Mogu da postave sebi vrlo visoke standar­de. Često su ti standardi lični i samo oni znaju za njih. Psiho­log Erving Gofman je čitav život razmišljao o "onim egzistenci­jalnim trenucima istine kad se karakter stavlja na kocku". Njego­va knjiga Where the Action Is opisuje situacije kad "ljudi ulaze u rizike, ponekad neobuzdano neopravdane, i da bi dokazali kako su u pravu i, suštinskije, da bi dokazali sebe".

Ukoliko hoće da naprave kreativan proizvod, kreativni ljudi se mo­raju, takođe, komercijalno nadmetati na tržištu. Smisao je da se napravi nešto novo i nešto što funkcioniše. Džejms Dajson, pronalazač Dyson usisivača, kaže da je morao da napravi 5.127 prototipova čistača pre nego što je započeo prodaju svog prvog modela.

Ljubav prema istini

Peto, kreativni ljudi, uprežući svoje stvaralačke talente, obič­no iskazuju nekoliko prepoznatljivih karakternih crta. Entoni Stor , jedan od najviše artikulisanih analitičara kreativnog duha, ve­ruje da kreativne ljude karakteriše veći jaz suprotnosti u karakteru nego ostale i, ono što je isto toliko važno, svesniji su tih suprot­nosti. Kreativni ljudi ne isključuju mogućnosti. Fizičar Nils Bor je rekao kako je jedna od omiljenih maksima njegovog oca bila: "Duboke istine se prepoznaju po tome što je njihova suprotnost isto tako duboka istina", a pisac Skot Ficdžerald rekao je u Crack-Up -u da je "Test prvorazredne inteligencije sposobnost da se istovremeno imaju na umu dve suprotne ideje i da se istovremeno zadrži mogućnost funk­cionisanja." Kreativni ljudi, kaže Stor, više su određeni i imaju sposobnosti da istražuju ili pokušaju da pomire te suprotnosti i napetosti. Imaju snažan ego, obično su kreativniji u svom domaćem okruženju i, ako im je volja, okružuju se lepim kućama i vrtovima. U poređenju sa prosečnim čovekom, teže većoj nezavisnosti, više ih zaokupljaju oblik i forma, skloniji su složenosti i asi­metriji, Geteovim rečima rečeno, "imaju snažnu ljubav prema istini" i otvorenije su biseksualni.

Piter Bezelget, umetnički direktor Endemol Entertainment UK , dela najveće evropske grupe za proizvodnju TV programa, kaže da kreativni ljudi imaju šest karakteristika. Prva je otvorenost uma: "To znači dopustiti umu da luta kao u snu." Druga karakteristika je nezavisnost uma: "Kreativni ljudi krše pravila, ne stvaraju ih." Treća je ne plašiti se promena. Četvrta je "test praznog lista papira... Kreativne ljude izaziva prostor i žele da na njega nešto stave." Peta karakteristika je dobro razvijen smisao za humor. Konačno, on kaže da su kreativni ljudi imaju takmičarskog duha i da su ambiciozni.

Takođe, uprkos tim generalizacijama, kreativnost je nepredvidiva . Ona nije unapred određena, uvažava vrlo malo pra­vila, izmiče većini kategorija, što se možda čini očiglednim, ali nije na odmet ponoviti u ovom vremenu kada kreativnost postaje menadžerski nadrilek. Kreativci možda pokazuju tipične karakteristike, kao šta kaže Stor, ali jedna od njih je individualna svežina. Teško ih je svesti u jedan kalup, rezimirati njihov karakter. T. S. Eliot je tipičan primer ove neukalupljenosti. Pisao je oporu, elegičnu poeziju, znalački je radio u Lojd banci, šminkao se, uživao da posmatra ptice i voleo boks. Eliot je, prema biografu Piteru Ekrojdu, bio svestan tih protivrečnosti, ali nije mu baš bilo stalo do toga da ih uskladi sa svojim književ­nim radom. Kreativni ljudi možda instinktivno shvataju nobelovca Ilju Prigogina kad kaže da su složenost i haos prirodni poredak stvari, da će iz dovoljno složenosti i haosa nastati novi život i novi poredak, ali samo zato da bi skrenuo u još veću složenost i haos. "Morate sistemski stvarati kon­fuziju, ona oslobađa kreativnost!" govorio je Salvador Dali.

Znam, ali ne znam zašto!

Kreativnost nije laka.

Mnogi umetnici, čak i oni najsposobniji i najsamosve­sniji, ne razumeju u potpunosti sopstveni talenat. Jedne večeri je Lorens Olivije odigrao ulogu Henrika V veličanstveno, izazvavši divljenje kolega glumaca. Kad je spuštena zavesa na kraju predstave, Čarls Loton i drugi otišli su u Olivijeovu garde­robu da mu čestitaju, međutim, našli su ga uplakanog. "Ali, Lari", rekao je Loton, "bio si divan!" "Znam", odgovorio je Olivije, "ali ne znam zašto!!!"

Konačno, i ovo se mora reći: iako je kreativnost, uopšteno gledano, jedno pozitivno svojstvo, nemamo potpune garancije. Uslovi individualnosti, original­nosti i smislenosti nemaju nikakav unutrašnji moralni kvalite­t. Mogu biti i dobri i zli. Kreativnost se može upotrebiti u zle svrhe. Dobro nije ništa kreativnije od zla. Prema našem poi­manju, Sotona je veliki kreator, iako je stvorio pakao, a ljudi ne prestaju da upotrebljavaju svoje talente na načine koji bi se njemu morali dopasti. Mnogi savremeni diktatori kao što su Hitler ili Staljin, ili kultne vođe i kriminalci, poput Džima Džonsa i Kripena, bili su i jesu kreativni, a njihov broj ili kreativnost ne umanjuju se. Kre­ativnost cveta u mučionici, u zločinu i sitnoj zlobi. Srećom, ako uključimo "smisao" kao uslov, imamo instrument kojim možemo dati moralne ocene o produktima nečije kreativnosti.

Eureka!

...Ključna reč za kreativnost je "Eureka!", nagla provala emocija i rado­sti. "Eureka" je grčka reč za "imam ga" ili "našao sam", koju savremeni Grci još uzvikuju kad nešto pronađu, bilo da je u pitanju nova teorija, ili izgubljeni ključ. Prva upotreba izraza pripisuje se Arhimedu, od kojeg je kralj Hijeron zatražio da ispita je li kruna napravljena od čistog zlata, ili u njoj ima i srebrne legure. Razbijao je glavu ovim problemom nekoliko meseci sve dok jed­nog dana, ulazeći u kadu i videvši da se voda prelila, nije uočio odnos između predmeta uronjenog u vodu i mase tj. težine istisnute tečnosti. Kruna od čistog zlata mora istisnuti veću masu ne­go kruna sačinjena od legure! Legenda kaže da je Arhimed bio toliko uzbuđen da je iskočio go iz kade i istrčao na ulicu.

Kako da stvorimo svoje ''eureka-trenutke''? Postoji zgodna priča o mladom sineasti koji je jedno veče šetao plažom blizu Los Anđelesa i ugledao Stivena Spilberga kako sedi na pesku i posmatra zalazak sunca. Zaustavio se i sačekao. Kad je velikan ustao i otišao, pridošlica sede na isto me­sto i pogleda u istom pravcu. "Znam da je to bilo glupo", priznao je posle, "ali hteo sam da vidim da li mogu da zamislim sebe u Spilbergovoj glavi i da pokupim nešto odatle." P aris Review je niz godina imao seriju intervjua sa poznatim piscima gde je istraživao na koji način pisci pišu – naliv­perom ili olovkom, na papiru s linijama ili bez njih, rano ujutro ili kasno noću, za pisaćim ili običnim stolom – nastojeći da otkriju neki tajni trik, neku alhemiju koja bi pomogla čitaocima da izvu­ku sopstveni kreativni kapital. Naravno, nisu uspeli, baš kao što ni mladi filmski producent nije mogao da postane kreativniji pukim imitiranjem.

Mnoge kompanije smišljaju sistemske testove kreativnosti i ino­vativnog razmišljanja u nastojanju da regrutuju ljude s kreativnim talentima. Većina sistema ispituje kreativno razmišljanje ljudi, ali ne i njihovu sposobnost da talenat do kraja sprovedu u delo. Jedan pokušaj kombinovanog ispitivanja obeju sposobnosti jeste Indikator inovativnog potencijala koji je osmislila psiholog Fiona Peterson s Notingemskog fakulteta. Test se bazira na četiri kriterijuma: motivaciji za promenu (koji pokazuje nizak prag dosade), izazovnom ponašanju (samosvesnosti i nekonformizmu), adaptaciji (sklonosti proverenim pristupima) i na do­slednosti stila rada (spremnosti i urednosti). Kreativci imaju visok rezultat u prvom paru pokazatelja, a nizak u drugom.

Prepuštanje toku

Kreativni proces je mešavina sno­va i analize, intuitivnih skokova i hladnokrvnih kalkulacija...

Preispitivanje je proces razmatranja stvari. To je zapažanje onoga što je neobično, povezivanja stvari, postavljanje pitanja "šta je ovo" i "zašto?" To je svesno procenjivanje sirovina (koje ekonomisti zovu "proizvodnim faktorima"), uključujući atribute našeg uma (što ekonomisti opet zanemaruju). Obuhvata i ideje i stvari.

Inkubacija je dopuštanje idejama da se srede; traje od nekoliko sati do nekoliko meseci, to je tzv. vreme počinka. Kreativ­na osoba mora da shvati kad je inkubacija neophodna te da ima dovoljno sredstava (novca, vremena, bilo čega) da je osigura. Jedna od stvari koje me oduševljavaju u biblijskom mitu o stva­ranju jeste da se čak i Bog umorio nakon što je stvorio svet, sedmi dan odmarajući se.

Snovi su nesvesna čuđenja, doticaj sa sferama mitova i simbo­la, magije i priča. Sanjajući noću i sanjareći danju, možemo se osloboditi svih ljudskih ograničenja. Fransis Bejkon je ovo nazivao "prepuštanje toku", otvaranje uma prema spoljašnjim uticajima i neznanim energijama. Somerset Mojem je rekao: "Sanjarenje je temelj kreativne imaginacije.", a J.R.R. Tolki­n nekoliko godina kasnije: "Nisu izgubljeni svi koji lutaju."

Uzbuđenje je adrenalin, pogon za intuitivni skok i na­pola izračunata postranična pomeranja. Blisko je Jungovim tre­nucima "velike emocionalne napetosti", gde um ima slobodu da zapita "šta ako?", bez obzira na to da li odgovor ima smisla. Trik je u tome da ne pogledate pre nego što skočite.

Potrebne su nam provere realnosti kako bismo se uverili u to gde su nas naši snovi i intuicija odveli. Treba da analiziramo i odmerimo gde smo, vraćajući se problemu i ispitujući ponuđene odgovore. Oštrinom i tempiranjem tih provera, dozom neumoljivosti koja je dopuštena, treba pažljivo upravljati.

... Očigledno je da su neke faze potpuna suprotnost drugima. Sanjanje i prove­ravanje dijametralno su suprotni i traže različita mentalna ustroj­stva i procese razmišljanja. Kreativnost je ravnoteža između otva­ranja i zatvaranja, zatezanja i opuštanja. Ubrzavanja, kako reče Trevor Nan, i usporavanja. Sposoban kreativac zna kad treba da uđe u svaku pojedinu fazu i koliko dugo svaka od njih treba da traje.

Ne postoji magičan redosled. Zapravo, ne postoji uopšte redosled... Nema poretka, ne­ma hijerarhije, nema boljeg početka ni lošijeg završetka. Može­mo da počnemo bilo od čega. Ponekad sanjanjem, pone­kad analiziranjem. Svejedno je, važno je početi i preuzeti kontrolu, znajući kad treba sanjati, a kad kalkulisati. Svako treba da odabere vlastiti proces. Ko želi gotov proces i čeka na znak zviždaljke, ko želi da mu se kaže, neće stvoriti ništa...