Šta je kreativnost?

Ima li išta kreativnije od Prirode čiji smo deo? Zapravo, ceo svet je ispoljavanje nekog neuništivog i konstantnog stvaralačkog principa. Kreacija ili slučajni kolosplet životvornih okolnosti (čak i na prvi pogled, prilično uređen)? Ali, na stranu sad pitanje šta je sa Kreatorom, ima li ga ili ne. To pitanje ionako brine retke. Pogledajmo Prirodu oko sebe i pokušajmo da se i sami poučimo stvaranju. Jer ako smo deo nje, a ona tako izobilna u svojim darovima, sledi da nam je stvaralaštvo prirođeno.

Kreativnost je skup osobina koje u krajnjem ishodu podrazumevaju spajanje postojećih ili novih ideja (ovisi o tome da li zagovaramo antički stav da su ideje odvajkadašnje ili ne) i to na nov, originalan način, tako da novonastali amalgam bude visoko društveno koristan ili iskoristiv. Da bi se postojeće pojave, pojmovi tj. ideje kombinovali, potrebno je prvo ih uočiti, potom ih dovesti u međusobnu vezu i, naposletku, doći do tzv. eureke, odnosno, onog arhimedovskog osećaja da je to to. Da li je dato 'rešenje' upotrebljivo, predstavlja jedan novi aspekt, novi kvalitet rešenja i ono čemu bi trebalo težiti. (U Japanu, pak, postoji institucija u kojoj se patentiraju potpuno nekorisna otkrića, kao na primer, mravlja kašika ili mobilni telefon za papagaja. Ovi duhoviti pronalasci predstavljaju svojevrsni otklon, otpor prema svetu utilitarnih vrednosti, ventil za ono što na kolektivnom nivou potiskujemo, a to je igra.)

Kada uočavamo paralele između pojava? Teoretičari kreativnosti će vam reći da je to onda kada smo pod nekim pritiskom, kad imamo neku unutrašnju prinudu, ali, takođe, tek kada se posle umnog napora prepustimo bujici ideja. Upotrebiću jednu paralelu sa istorijskim Gauthamom Sidhartom. Govori se da je prosvetljenje usledilo onda kada je Sidharta, posle niza izučavanja tehnika, praktikovanja yoge i drugih sistema samodiscipline uma, koje je usvajao na svojim dugim traganjima, seo pod nekakvo drvo i potpuno se opustio. Da, ali iza njega su bile decenije posvećenog rada. Stoga je od malo vajde ako samo sednemo 'pod drvo' i namestimo se za iluminaciju. Tek udubljivanjem u suštinu neke problematike, tek revnosnim radom i jednousmerenošću intelektulanog potencijala na problem, možemo očekivati da će se u trenucima kada kontrola uma popusti a ideje nagrnu u našu svest, pojaviti rešenje. Naposletku, 'rešenje' mora da prođe test realnosti, odnosno, mora da potvrdi svoju bitnost. Ili to, ili se moramo podvrgnuti ponovnom preispitivanju. Prava otkrića pripadaju zaslužnim velikanima ljudske istorije koji su posvetili sav svoj život nekoj problematici i pridoneli čovečanstvu, bilo da je u pitanju otkriće iz fizike ili delo iz umetnosti. Takođe, najviše stvaralaštvo polaže test vremena, čime i dokazuje svoju nespornost. Pomenimo samo Mikelanđela koji je još kao sedamnaestogodišnjak načinio drveni kip nagog Hrista, sa kakvom samo hrabrošću za ono doba! Verovatno na opštu sablazan klera, premda je klima renesansna a apoteoza tela i čoveka u jeku. Mikelanđelo je napustio ovaj naš svet 1564. u 89 godini života i od tada je prošlo 440 godina. Stari majstor sad već ima 529, a kako je vitalan, poživeće još dugo.

Kreativni čin, dakako, može biti i pismeni zadatak, on to zapravo i jeste. Ako je učenik pripremio gradivo, savladao dubinsku analizu književnog dela, prethodno se izveštio u ređanju svojih misli u neki odgovarajući, primenjivi sistem, prinuda časa pismenog zadatka iz Srpskog jezika i književnosti stavlja ga u poziciju da da svoju interpretaciju teksta, da izlije znanje u neku samo njemu svojstvenu formu.

Koliko je visok toranj?

(Primer divergentnog mišljenja sa svetske mreže.)

Naučnik Murray Gell-Mann, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i veliki zaljubljenik u matematiku, priča o nezgodama jednog učenika srednje škole koji u Sjedinjenim Državama mora da polaže ispit iz fizike da bi bio primljen na fakultet. Profesor ga pita: Kako ćeš izmeriti visinu tornja pomoću barometra? Mladić odgovara: U džepu imam klupko konca, vežem barometar za to klupko, popnem se na toranj i spustim barometar, a zatim izmerim dužinu konca. Pao si!, nemilosrdno odgovara profesor.
On je od učenika očekivao ovakav odgovor: barometar meri pritisak, a pritisak se menja sa visinom (jer je pritisak vazduha na živu različit). Na svakih deset i po metara živa se spušta za 1 milimetar; pa ako je pritisak na zemlji 760 mm, a 757 na vrhu tornja, to znači sledeće: 760 - 757 = 3; 10,5 x 3 = 31,5! Odgovor je – toranj je visok 31,5 metar.
Student se ipak nije predao. Obratio se višim organima i dopušteno mu je da još jednom izađe na ispit. Ovog puta ga je ispitao lično profesor Gell-Mann. Obratio se studentu ovako: Zaboravimo šta je bilo na prošlom ispitu. Isto pitanje: Evo barometra, ovde napolju je toranj, reci mi kako ćeš da izmeriš visinu tornja barometrom.
Student se zamislio časak, napravio beleške i izjavio: Našao sam 21 rešenje pa sad ne znam koje je najbolje! Gell-Mann, iznenađen, zatraži od studenta da nabroji sva rešenja.
Mladić počne:
Prvo rešenje: staviću barometar na zemlju uz zid tornja, napraviću zarez na zidu na vrhu barometra, onda ću barometar postaviti na zarez, pa napraviti novi zarez i tako dalje - dok ne dođem do vrha. Drugo rešenje: čekaću Sunce, staviću barometar na zemlju, izmeriću njegovu senku pa uporediti sa senkom tornja i tako ću odrediti visinu na način kao je to uradio Tales. Treće rešenje: popeću se na vrh tornja s hronometrom, baciću barometar, izmeriti vreme pa - po formuli zakona o sili teže i ubrzanju - izračunati visinu tornja. Četvrto rešenje: izračunaću visinu po padu pritiska ... (Rešenje koje je drugi profesor tražio). Peto... šesto... rešenje... A na kraju je i dvadeset i prvo rešenje, koje možda nije odveć pošteno. Otići ću do čuvara tornja, pokazati mu barometar i dati mu ga pod uslovom da mi kaže koliko je toranj visok!

Ko je ovde krativan, naš student ili profesor koji se uhvatio zakona o obrnutoj proporciji visine i pritiska i ne pušta?

J. P. Guilford (1897-1988), psiholog koji je zastupao ideje tredimenzionalne strukture intelekta, (za postdiplomce postoji Guilfordova laboratorija Kvantitativne psihologije na Univerzitetu Južna Karolina i na Nebraska Univerzitetu) podučavao je da mišljenje može biti - konvergentno (logičko zaključivanje, traženje tačnog rešenja) i divergentno (stvaranje novih ideja, uživanje u procesu traženja, traganje za što većim brojem tačnih rešenja). Divergentno mišljenje imaju kreativne osobe. Osobe koje koriste konvergentno mišljenje, iako inteligentne, mogu biti i netolerantne: smatraju kako postoji ispravan i neispravan način rešavanja zadatka.

Student sa početka naše priče divergentno razmišlja, njegov profesor, očigledno, konvergentno.

Gde je mesto stvaralaštva u obrazovnom procesu?

OBRAZOVANJE
(kvalitet ličnosti određen znanjem i sposobnostima)

ZNANJE SPOSOBNOSTI
(materijalni zadaci) (funkcionalni zadaci)

ČINJENICE GENERALIZACIJE SENZORNE, PRAKTIČNE,
(konkretno) (apstraktno) IZRAŽAJNE, INTELEKTUALNE

MIŠLJENJE
(proces zahvatanja odnosa i veza)

KONVERGENTNO DIVERGENTNO
(logičko zaključivanje) (stvaranje novih ideja)

Prema Guilfordu , aspekti divergentnog mi šljenja su :

1. redefinicija (nova upotreba postojećih sadržaja)

2. osetljivost na probleme (sposobnost otkrivanja i uviđanja problema)

3. fluentnost uma (raspolaganje bogatstvom ideja)

4. originalnost (sposobnost da se otkriju potpuno nove ideje)

5. mogućnost elaboracije (razrađivanja originalne ideje u detalje)

6. fleksibilnost (lako napuštanje uhodanih puteva)

Dakle, da bi ste proizveli novo delo, potrebno je znanje i iskustvo, a potom i povezivanje ranije nepovezanih stvari, pojmova, pojava, u neponovljivi originalni produkt visoke društvene vrednosti.

Kreativnost je suprotna konformizmu, a konformizam ili oportunizam je odsustvo ličnog stava i mišljenja, preuzimanje zatečenih vrednosti (npr. u današnjem društvu mladi se povode za onim što predstavlja zamenu za vrednosti, a to su: pušenje, brza hrana, lažni moral, jeftine emocije, turbo-dance-folk, kič, kič, kič). Kreativnost je suprotna kiču, kao svetlost tami.

Irving Taylor, profesor neurohirurgije na Kraljevskog UCL Univerziteta, razlikuje generativno i konstruktivno stvaralaštvo. Generativno stvaralaštvo dalje diferencira na: a) ekspresivno, b) produktivno i c) inventivno. Konstruktivno stvaralaštvo je a) inovativno i b) emergentivno (to su autentični novi sistemi). Po njemu se kreativnost, na primeru likovnog stvaralaštva, razvija ovim redom:
kreativnost spontane aktivnosti – samostalno izražavanje, spontani detetov izraz kreativnost usmerene aktivnosti – spontano izražavanje uz svesno nastojanje za poboljšanjem, postizanjem sličnosti s realnim objektom
kreativnost invencije – opažanje i izražavanje novih likovnih odnosa
kreativnost inovacije – donošenje značajnih promena u likovnom izrazu unošenjem složenijih likovno-jezičnih i tehničkih mogućnosti
kreativnost stvaranja – stvaranje potpuno novih likovno-pojmovnih sistema – stilova

Dečja kreativnost je definisana stepenima 1, 2 i 3 a delimično i četvrtim.

Faze misaonog i likovnog razvoja deteta i stepeni kreativnog procesa:

Kako podsticati kreativnost?

bodrenjem, manipulisanjem idejama i pojmovima

proveravanjem ispravnosti ideje (više kako, manje što)

ohrabrivanjem novog, izvornog mišljenja

suzdržavanjem od prerane kritike ideje kao loše ili neprikladne

traženjem alternativnog načina rešenja (raznim variranjem, analogijama)

pitanjima tipa: Šta bi bilo da je bilo drugačije?

podsticanjem učenika da postavljaju pitanja

nagrađivanjem nekonformističkog mišljenje

pomaganjem učenicima u nalaženju izvora informacija

podsticanjem grupnog rešavanja problema (brainstorming)

Evo nekoliko primera igara koje razvijaju divergentno mišljenje:

1. Verbalne igre :

Nastavljanje priče :

Zadate reči: vrata, brod, sedam, vilica, velik, sreća, stare čizme, prehlađen mrav, ili sl.

Početak priče: Bilo je to u vreme kada su se ptice počele gnjezditi u bradama mudraca...

I gra slovima :

ŠTAAM mašta

MOĆOP pomoć

GARIT tigar

PADAZ zapad

LUPAK klupa kalup

VANAR vrana narav ravan

LMAAP lampa palma

AVART vatra trava

Stvaranje veza:

Što je zajedničko reci i pčeli? (Moguće veze: kretanje, izvor stredstava za život ljudi, opasne kad se naljute...)

2.Vizuelne :

Dovrši crtež kako želiš. (dati nekoliko započetih crteža)

3. Prostorne

Koje su različite upotrebe štapa, stolice? Šta sve znači pljeskanje rukama. Napravite razliku u aplauzu.

4. Auditivne

Različito izgovaranje glasa npr. a. Koje sve zvuke u učionici čujemo? Koji je najtiši zvuk? Čemu pripada?

5. Logičke

Problemske priče, paradoksi. Matematički zadaci. (Stavi znakove aritmetičkih operacija tako da rezultat bude 1. Dozvoljeno je da se dve susedne brojke udruže u jedan broj (npr. 1 2 = 12).

1 2 3 = 1

1 2 3 4 = 1

1 2 3 4 5 = 1

Npr:
1 + 2 : 3 = 1
1 x 2 + 3 - 4 = 1
1 + 23 : 4 - 5 = 1

Nije va žno samo imati dobru ideju - va žno je šta ćemo s njom u činiti !!!

Kreativnost je užitak. I veliki posao. Ali, kako kreativnost pretvoriti u novac - gotovinu, kapital, profit? Tome nas uči John Howkins, vodeći stručnjak za kreativne poslove za čije bi nam chairman pozicije trebalo pola kucane strane. Za kraj ovog teksta navodimo 6 osnovnih pravila za uspeh iz njegove knjige Kreativna ekonomija (Binoza press, Zagreb, 2003):

1. Izumite sami sebe. Budite jedinstveni.

2. Budite vlasnik svojih ideja. Naučite šta su autorska prava i patenti.

3. Prepoznajte kada treba da radite sami a kada u grupi.

4. Učite bez prestanka. Posuđujte od drugih, iznova otkrivajte i reciklirajte.

5. Iskoristite slavu.

6. Osetite kada treba kršiti pravila.