Uroš Petrović je pisac i dizajner, rođen 1967. godine u Gornjem Milanovcu. Bavi se pisanjem, crtanjem, umetničkom fotografijom. Objavljivao je pripovetke, pesme, crteže i fotografije u mnoštvu dnevnih novina, časopisa i antologija. Nagrađivan je za prozu, poeziju i umetničku fotografiju. Član je međunarodnih udruženja umetnika Vinci Artists i Poetic Genius Society. Autor je epa od 10.000 strofa na jednoj stranici, Usudi Balkana, koji predstavlja novu književnu formu. Godine 2003. objavio je roman u žanru epske fantastike Aven i jazopas u Zemlji Vauka, koji je sam ilustrovao. Naredne godine je izašla njegova zbirka pripovedaka Priče s one strane u ediciji Znak Sagite, a Zagonetne priče 1 i 2 izlaze 2006. u Laguni. Uroš Petrović živi i radi u Beogradu.
Zagonetne priče
Kako u uvodu autor objašnjava: Zagonetne priče su zamišljene tako da nam prirede mnoge trenutke razmišljanja i slatkih muka, ali i radosti posle uspešnog rešavanja... Zgodne su i za postavljanje celom odeljenju u školi jer se zajednički lakše dolazi do odgovora... Rešenja zahtevaju i malo znanja o prirodi i njenim zakonitostima, pošto su priče uglavnom logičke mozgalice... Iako je radnja ovih zagonetnih priča smeštena u tajanstveni svet jedne traperske naseobine, sva rešenja su rešiva bez uplitanja magije, moćnih vidarskih napitaka ili zavirivanja u stare traperske legende. Težina rešavanja zadataka naznačena je brojem ginkovih listića koji stoje ispod naslova i crteža. Ginko je izabran zato što je ovo milenijumsko drvo simbol mudrosti a napitak od njegovih listića pojačava umnu bistrinu. Među traperima ginko je izuzetno poštovano drvo.
Mesta za kojima autor poseže da bi nam dočarao svet starih trapera (ili nomada) jesu: koliba, brvnara, Velike livade, tor i u njemu lame, Severna reka po kojoj se plovi kanuima, šume za lov i igru, košnice sa brojnim pčelama koje služe da bi se postavilo neko pitanje; postoji Savet naseobine, godišnja traperska svetkovina i mnoga slična upodobija. Junaci su jasno definisani: pristojan i obziran Boko, njegov drug Anul i njihova nerazdvojna i pametna drugarica Atilija; tu je Atilijin deda Gof koji je vidar, a tu je i pas po imenu Vest. Debeljko Puft koji stalno nešto gunđa i koji je po zanimanju kovač... Čitalac sve ove likove i njihov svet upoznaje izravno kroz situaciju zagonetke, gde svaka reč narativa ima svoju funkciju u zagonetanju i navođenju na ispravan ili pogrešan zaključak.
Od čitaoca ovih dveju knjiga se ne traži samo visok intelektualni kapacitet, već i široka opšta kultura i znanje o običnim stvarima. Ponekad su zagonetke tek testovi snalažljivosti i zdravog rasuđivanja.
No, hajde da izmerimo svoje snage sa jednom tri ginka teškom zagonetkom: ako dečaci koji su krenuli u lov, gađaju tri crne žune, jednog fazana, dve prepelice i jednog zalutalog galeba i ako su obojica ulovili ptice iste boje, koliko je crnih ptica ostalo na grani? Šta mislite? Odgovor je: Nijedna! Nijedna crna ptica nije ostala na grani, niti ptica bilo koje druge boje, zato što su se sve one koje nisu pogođene, uplašile i razlete naokolo. Ali, zadatak nas navodi na to da uzoremo svoje moždane vijuge kao da je u pitanju neka matematička začkoljica. Kao što u životu često biva, međutim, rešenja ispadnu jednostavna, samo što mi na to jednostavno nekako najteže pristajemo.
Iako nosi samo tri listića ginko bilobe, nije lak ni sledeći zadatak: Anul i Boko su hteli da uklešu traperski znak na ravnom delu jedne stene, ali nisu mogli da ga dohvate. Anul je viši i krupniji pa se Boko ponudio da mu se popne na ramena i tako dohvati ravninu na steni i ukleše znak, međutim, za nekoliko santimetara nije mogao da dostigne željenu visinu. Drugari su u svom naumu uspeli (i nisu se popeli ni na kakav kamen u blizini jer ga nije bilo), ali kako su to učinili, neće vam se kasti, nego lepo sami promislite ili, pak, kupite knjigu i pročitajte rešenje na njenom kraju...
Kako je i svet predstava ovih priča ’epsko fantastični’, antroponimijsko opredeljenje pisca ne treba tumačiti jeftinom koketerijom sa onim što je stranjsko, tj, navodno, bolje od našeg. Čini se da mitski štimung originalnih predstava Uroša Petrovića, u kojima se oseća potreba za univerzalim, onim što je jednako ljudima svih podneblja, pojačava to posezanje za imenima koja nisu srpska (a ne zvuče poznato ni u nekom širem evropskom lingvističkom krugu).
Ilustrator Ilija Melentijević je priče oživeo neobičnim crtežima nalik sličicama stripa. Obrisi likova i predmeta koji se koncentrično usložnjavaju i zagasiti akvarelski prelivi odmaraju oči i bude maštu dok ka površini svesti čitaoca iz nekog Praznanja polako isplivavaju odgovori na postavljeno pitanje. Sam Uroš Petrović je očito zadovoljan kada u jednom intervjuu daje opis uspelih ilustracija svog kolege: Gotovo da se može osetiti miris sumraka pored logorske vatre i videti igra senki na licu zagonetača...
Zagonetne priče obučene su u najmodernije ruho. O brizi izdavača (ili autora) za formu (na šta u našem kulturnom miljeu nismo svikli) govori srećni spoj vrhunskih karakteristika koje jednu knjigu čine kvalitetnom: fin grafički raspored teksta i crteža (i praznina), originalna podloga tj. vizuelna simulacija papirusa koja dodatno pojačava utisak ’drevnosti’, zaista vešt crtež i kvalitetna štampa. Sve to zajedno sa svežom poetikom pripovedača čini naš čitalački izbor punim pogotkom. |
