POČECI SRPSKE KNJIŽEVNOSTI ZA DECU
Temelji u živoj prevodilačkoj delatnosti
sastavila Ljiljana Ćuk

Srbi u korak za Evropom

Roman francuskog prosvetitelja i filozofa Žan Žaka Rusoa Emil (1762.) smatra se delom koje je prethodilo književnosti za decu i omladinu. U 18. veku lektire i starih i mladih su: Defoov Robinson, Fenelonov Telemah, Sviftov Guliver, Servantesov Don Kihot. Ezopove i Lafontenove basne predstavljaju, takođe, pogodno štivo za decu. U drugoj polovini veka neka od tih dela dopiru i do Srba u Austriji.

Pre Dositeja, osim bukvara (1753.) i Slovenske gramatike Smotriskog (1755.), značajne i zato što se po njoj, posle učiteljskih misija Maksima Terentijeviča Suvorova i Emanuila Kozačinskog u Sremskim Karlovcima, počeo uvoditi ruskoslovenski jezik u bogosluženje i u srpsku književnost, samo je Orfelin 1760. u bakru objavio Učiteljsko nastavljenije i 1765. u Mlecima Melodiju k proleću.

Dositejevim delima pridajemo najveći značaj jer predstavljaju originalna dela jednog srpskog pisca i prosvetitelja. Recimo tek ovde i to da je Dositej naš prvi poslenik na projektu ulaska Srba u Jevropu...

Ali, prvo nešto o prevodnoj literaturi za decu kod nas (sa produkcijom od u proseku jedne knjige na svake tri-četiri godine).

Srpsko građanstvo (naravno u Austriji) dobilo je prvu publikaciju namenjenu omladini 1787. kada je školski nazornik Avram Mrazović objavio prvi Poučitelni magazin za decu, zapravo, prevod Marije Le Prens de Bomont koja je je taj magazin napisala trideset godina ranije. Drugi broj je objavljen 1793, a treći i četvrti 1800.

Emanuel Janković je 1789. godine u Beču objavio prevod knjige Franca Ksavera Štarka pod nazivom Zli otac i nevaljali sin, za koju kritičari nisu našli nijednu lepu reč, ali koja ima svoje mesto u istoriji književnosti za decu. Naša omladina i svi čitaoci avanturističkog duha dobili su na prelazu veka Robinsona na srpskom, u prevodu budimskog učitelja Nikolaja Lazarevića.

Godine 1802. bogoslov i istoričar Jovan Rajić objavio je svoj prevod Acere Psihologike Petra Lanremberga koji je svoje delo objavio sedamdeset godina ranije.

Naravoučitelnu knjižicu za dečicu Hajnrika Kampe na prosti serpski jezik preveo je i objavio 1805. Stefan Rajić.

Za dve godine Georgij Zaharijević objavljuje prevod Plutarha i Sokrata o vaspitaniju detej i blagonaraviju junosti. Iste godine Jovan Popović objavljuje Kampeovu knjigu Mladi Robinson, a 1814. Stefan Živković prevod Fenelonovog Telemaha sina Odisejevog.

Od izuzetnog značaja je Vukova Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica koja izlazi 1814. godine.

Za premilu i preljubaznu junost serpsku Vajsov Kinderfreund pojavljuje se u tri sveske Jovanom Berićem i to naredne godine.

Godine 1821. Vuk Karadžić je objavio Narodne srpske pripovetke, a 1833. studiju o jeziku Luke Milovanova, po novom pravopisu napisanu.

Mojsej Ignjatović 1834. izdaje zanimljivu Biblioteku obrazovanja dečjeg, a Pavao Stamatović iste godine Mladij Srbljin u vsemirnom carstvu.

Delove Hristijana Gothilda Salcmana, Dragocjeno blago ili pravi način vaspitanija dece, preveo je i objavio 1835. Jovan Milošević, a poznati srpski pisac Milovan Vidaković preveo je sa nemačkog i 1836. izdao igrokaz Blagorodnij otrok. Čitančica za novoosnovane škole na 55 strana Dimitrija Isailovića izlazi u Beogradu 1839.

Godine 1840. Timotije Ilić objavljuje Prijatelja srpske mladeži, prevode i originalna sočinenija. Druge dve knjige objavio je ’43. i ’45.

Prve knjige za decu objavljene u Beogradu, pored pomenute Čitančice, Časovi odmora Henrika Čokea u prevodu Dimitrija Popovića, izašle su 1843. i 1845. Godine 1846. Dimitrije Avramović objavljuje Zlatna zrna za mlade i stare, a naredne godine i drugu knjigu istog naslova. Te godine izaći će iz štampe prevod Gavrila Popovića sa ruskog Zabave za decu.

Milan Rašić je 1853. i 1854. publikovao šest svezaka Čiča Tomine kolibe Henrijete Bičer, a 1855. i roman Aleksandra Dime Grof Monte Kristo koji je istom planuo te je ponovo doštampavan.

Putovanje poklonikovo s ovog sveta na onaj , koje je u Engleskoj bilo veoma popularno, kod nas se pojavilo 1879. u prevodu Čedomilja Mijatovića. Jovan Sundečić je 1856. objavio prvu zbirku pesama za mališane Duhovne i moralne pjesme za djecu.

Godine 1860. Đorđe Natošević izdaje Biserje, zbirku moralno-religioznih pričica, u stvari prevode i prerade.

Može se zaključiti da počeci srpske književnosti za decu nisu mnogo zaostajali za evropskim. U presudnim istorijskim intervalima, kada su se seobe srpskog naroda na sever već odigrale i nova književnost počela da se uobličava, glavna dela evropskih pisaca za decu uveliko su prevođena ili prilagođavana. Glavni uticaji na taj novi žanr došli su preko nemačke književnosti i nemačkog jezika. Milan Šević u svojoj knjizi Dečja književnost srpska (1911) konstatuje kako je naša dečja književnost odblesak nemačke.

 Đorđe Natošević - pionir dečje periodike

Prvi koji je prihvatio ideje o štampanju listova za decu kod Srba u Austriji bio je Đorđe Natošević. Godine 1858. on objavljuje prosvetno-pedagoške novine Školski list sa prilozima za decu, ali nekoliko godina kasnije, 1865. vrlo kratak period objavljuje Dodatak k Školskom listu, namenjen isključivo deci.

Natoševićev Dodatak prethodi prvom srpskom listu za decu Prijatelj srpske mladeži, koji je uz Natoševićevu podršku, uređivao i u Somboru izdavao ’66. i ’67. Nikola Vukićević.

Prateći korak evropskih listova te vrste, urednici su ih ispunjavali prevodima, posrbljenim tuđim tekstovima najviše nemačkih pisaca. Na Natoševićev nagovor i Jovan Jovanović Zmaj je počeo da piše pesme za najmlađe i objavljuje ih u Dodatku.

Drugi srpski list za decu Dečji prijatelj pokrenut je u Zemunu 1875. i izlazi naredne tri godine.

Treći srpski list za decu Radovan izlazio je tokom 1876. u Novom Sadu a njegov urednik beše Stevan V. Popović, poznatiji kao Čika Steva. U Somboru 1879.izlazi Golub sve do početka I svetskog rata. Njegov urednik je bio Jovan Blagojević.

Čika Jovin ’Neven’

Čika Jova Zmaj pokreće 1880. Neven, znameniti i omiljeni list za decu, koji uređuje i često sam ispunjava sve do svoje smrti 1904. Zahvaljujući prilozima koje je Zmaj prikupio, Neven će izlaziti još nekoliko godina posle njegove smrti. To je bio moderno uređen dečji časopis u kojem su objavljivala i sama deca. Kroz zabavu i pouku Zmaj je nastojao da deluje vaspitno. Ipak, upravo takvim angažmanom (svojim pesmama, pripovetkama, prevodima, preradama, crticama, zapisima, pozorišnim komadima) doprineo je razvoju književnosti za decu. Zmaj je kasnije za ilustratora pridobio Uroša Predića. Dosta pažnje je poklanjao narodnoj poeziji, pričama, poslovicama, zagonetkama. Kao i u Golubu i ovde je jedna strana bila posvećena objavljivanju urednikove pošte.

Preko, u Srbiji

Prvi list u matičnom delu srpskog naroda, u Srbiji, Srpče, pokrenut je 1881. u Beogradu. Posle se javljaju, cvetaju i gasnu mnogi listovi i časopisi: Đače u Nišu i Beogradu (1888.); Mala Srbadija u Beogradu (1889.); Knjižica u Nišu (1893.); Spomenak u Pančevu (1893.); Lasta u Beogradu (1894.); Školica u Požarevcu (1895.); Zbirka u Beogradu (1896.); Podmladak u Beogradu (1897.) itd.

Časopisi za decu su odigrali važnu ulogu u razvitku srpske dečje književnosti i može se reći da su bili na pristojnom literarnom nivou, sve dok, kako kaže Dragoljub Jeknić, uređivanje ne bi preuzeli učitelji koji u to vreme nisu mogli ni imati izgrađene uređivačke kriterijume.

Literatura:

Dragoljub Jeknić, Antologija srpske književnosti za decu, Čigoja Štampa, Beograd, 1995.
Dragoljub Jeknić, Srpska književnost za decu, I-III, Beograd, 1994.
Voja Marjanović, Porteti srpskih pisaca za decu, Dečje Novine, 1998.
Voja Marjanović, Nova antologija srpske poezije za decu, 1995.
Voja Marjanović, Nova antologija srpske pripovetke za decu, 1995.