POČECI SRPSKE KNJIŽEVNOSTI ZA DECU
Pisana književnost za decu
sastavila Ljiljana Ćuk

Orfelinovu poemu namenjenu mladom čitalaštvu Melodija k proleću možemo staviti na sam početak dečjeg stvaralaštva kod nas. Poznato je da Zaharije Orfelin, hronološki gledano, prethodi i, u izvesnom smislu, priprema jezičku revoluciju koju će sprovesti Vuk Stefanović Karadžić, da je uprkos svom baroknom visokom stilu, imao simpatija za Vuka, i da je stidljivo umeo da preuzme pendžere iz narodnog jezika, gde su dospeli vekovnim i presudnim turskim uticajem, ali da je sintaksom i ruskoslovenskim pletenijem sloves ostajao dosledan tradicionalnom načinu pisanja. Ko se danas, osim književnih istoričara i retkih ljubitelja klasične srpske književnosti, još seća Zaharija Stefanovića, čoveka koji je zadužio srpsku kulturu? Orfelin je rođen u Vukovaru 1726. Beše samouki intelektualac, bakrorezac perfekcionista, zanata izučenog u Veneciji. Vinogradar, kartograf, kaligraf. Prvi srpski pisac - profesionalac. Najbolji istoriograf srpskog 18. veka, pisac veličanstvene dvotomne monografije o Petru Velikom, objavljene prvi put 1772. Autor prvog srpskog časopisa (Slaveno-serbskij Magazin, 1768). Sve u skladu sa poslovičnom srpskom ignorancijom za nacionalne heroje Duha, Orfelin će umreti kao prosjak u totalnoj bedi i zaboravu na vladičanskom dobru Isailovo, nedaleko od Novog Sada, 1785, pet godina posle Imperatorke.

Poema Melodija k proleću objavljena je 1765. godine i nekoliko puta je preštampavana. (Dično vreme nam prohodit, / zima progonjava se, / što proleće već dogodit, / ljeto približava se. / I svetljeje izdaje se. / O zlatoje proleće! ili: Patka rano pa pa kvičet / i pačiće pogleda, / kukut tako ku ku vičet: / svima radost bez sljeda. / Jastreb iščet za lov k sreći, vrapci glede da b’ pobeći. / O zlatoje proleće! itd.)

Treba zamisliti srpsku graždansku populaciju s ove strane Save i Dunava na vetrometini uticaja i interesa, pod Monarhijom Marije Terezije, centriranu Crkvom i obasjanu Rusijom, i videti malobrojnu varošku decu kako ovu neveliku Orfelinovu pesmu uče napamet. (Slava Bogu jedinomu, / koji vlada sve tako, / i nebje njemu predivnomu / blagodarnost jednako, / a želi se svima srećno / vospjevati mnogoljetno: / O zlatoje proleće!) Zna se da u ovo vreme ni u prosvećenoj Evropi ne postoji književnost za decu kao poseban literarni žanr. Mladi u Evropi čitaju dela koja nisu namenjena isključivo njima. To su Emil, francuskog prosvetitelja i filosofa Rusoa (Tek da se zna: Pisac vaspitnog bukvara Emil dobio je sa jednom pariskom praljom petoro dece koju je odmah po rođenju predavao na staranje sirotištu!), Fenelonovo didaktičko delo Doživljaji Telemaka, sina Odisejeva, Defoov Robinson Kruso, Servantesov Don Kihot, Sviftova Guliverova putovanja i druga dela sa pretežno egzotičnim, avanturističkim i poučnim elementima.

Velikoj Zmajevoj pesničkoj magistrali, započetoj 1858. u prvom broju Školskog lista Đorđa Natoševića, put su trasirali Luka Milovanov Georgijević (Dječici mladoj, / igrat se radoj, / rad sam da znadem / kakvu da dadem / lutčicu... Djetence mlado / znam da sve rado / malo što prima, / time da ima / igricu...); Timotije Ilić (U njegovim Pripevima na svaki dan meseca januara prevlađuje didaktički ton: ...Zadovoljan ako si, bogat si / ako više ne želiš, srećan si...); Jovan Sundečić (pesma Mati: Djetinjstva nježnog u prvom cvijetu / kad ne znah da li živim na svijetu / Pa kad mi najpre ko kroz tminu / poznanja iskra u duhu sinu: / Čim li riječ stekoh, zaupih zvati / Najprvo mati, najprvo mati!...); Jovan Subotić (U njegovoj pesmi Kolevka oseti se snažan uticaj narodnog stvaralaštva: Vidina je majka tankoprelje zvala / Dođite ovamo, / Tankoprelje mlade, / Uhvatite zrake / od mlada meseca, / iz njih mi opred’te / za Vidu pelenke. / Poslalo mi nebo / nežnoga anđela / da mu ga othranim, / da mu ga odgojim, / Pa mi sada treba, / za to čedo neba, / kolevka od Sunca, / povoj od Meseca.); Petar Despotović (Pesma Dete i tica pisana je čistim šumadijsko-vojvođanskim dijalektom našeg jezika a vers i stil već podsećaju na Zmaja: Uh, da imam laka krila, / da poletim, haj, / Da poletim ispod neba, / Kao or’o taj! – A ja, dete, da imadem / tako uprav hod, / i da zborim tako lepo, / ko vaš ljudski rod!). Navedimo još stihove Jovana Grčić Milenka (Težakova pesma u proleće), za koju vredi isto što i za stihove Petra Despotovića: Zeleni se mio breg, / Sve na njemu živo, / Dosta ga je beo sneg / zimuske pokriv’o! /Blagoslov je u zori, / To je s neba dato! / Ori, pluže, zaori: / U zemlji je zlato!...)

Prvi književni časopisi za najmlađe behu: Golub (pokrenut 1879.), Neven (1880), Spomenak (1893).

Jedan od utemeljivača srpske književnosti za mlade, talentovani pesnik i pripovedač, osnivač prvog ilustrovanog poučno-zabavnog lista za decu Radovan (1876, Novi Sad), beše Stevan. V. Popović, Zmajev savremenik, poštovalac i populizator njegovog pesništva. Počev od 1872, Popović je objavio petnaestak knjiga za decu, ali prva objavljena Venac pesama (1872) može se nazvati prvim pokušajem osmišljenijeg izbora poezije za decu. Venac, koji je čika Steva spleo za malu Srpčad, sadrži 89 pesama, autorskih i narodnih. Unošenjem epskih i lirskih pesama ostvaren je princip stvaralačkog kontinuiteta (uz dodolske pesme stoji Zmajeva Kiša) a to je za početke pisane književnosti (pa tako i za onu namenjenu deci), kao i stvaralaštva koje dolazi posle, od fundamentalnog značaja.

Niko u srpskoj poeziji za decu nije otišao dalje od Zmaja, ali o tome u sledećem broju.

Literatura:

Dragoljub Jeknić, Antologija srpske književnosti za decu, Čigoja Štampa, Beograd, 1995.
Dragoljub Jeknić, Srpska književnost za decu, I- III , Beograd, 1994.
Voja Marjanović, Porteti srpskih pisaca za decu, Dečje Novine, 1998.
Voja Marjanović, Nova antologija srpske poezije za decu, 1995.
Voja Marjanović, Nova antologija srpske pripovetke za decu, 1995.