Чика Јова Змај (1833-1904)
Ала ј'леп овај свет
Први дечји песник у нас

 У матици друштвених промена

Још у крилу просветитељства на основама сентиментализма, који је, додуше, дидактичког типа, јавља се предромантизам са својим култом ирационал ног , обновом поезије на темељима фолклора и средњовековног витешког осећања, толико да је Мериме, рецимо, мистификовао нашу народну поезију и написао La guzla. Хердер је творац нове философије културе , базиране на темељу народног духа и стваралаштва, у чему он види колективни израз националног бића. Хердер ће, између осталих, снажно утицати на Гетеа, генија који је човечанству дао бисере светске лепоте. Романтизам је утрвен француском револуцијом 1789, и у том раздобљу револуција (до 1848.) друштвених и политичких потреса са наизменич ним сменама либералних тежњи и рестаурациј а , одражава противречан дух доба у којем ће бити срушена феудална Европа и изнедрити се грађанска. Иако постоји мноштво романтизама (што националних, што индивидуалних), обележја романтичарске мисли с у: култ фолклора, природе, осећања, слободе; напуштање класицистичких вредности, субјективни лиризам, патриотизам, хипербола, метафора, фантастика, звук. Наведимо још најзначајнија имена романтизма како би нам атмосфера епохе била ближа: Новалис, браћа Шлегел, Шлајермахер, Хердер, Уланд, Хофман, Хајне, Гете; Вордсворт, Колриџ, Шели, Китс, Бајрон; Леопарди, Манцони; Мадам де Стал, Шатобријан, Ламартин, Де Вињи, Иго; Жуковски, Пушкин, Љермонтов; Петефи, Верешмарти; Мицкјевич, Словацки; Шевченко; Еминеску; Мажуранић, Враз, Гај, Прерадовић, Прешерн; Вук Караџић, Ђуро Даничић, Бранко Радичевић, Лаза Костић, Његош. Јован Јовановић Змај.

Библиографске ноте

Змај је потицао из угледне породице. Прадеда Константин, угледни трговац, пореклом из Македоније, Новосађанин је постао 1767. Отац му Павле био је адвокат и од '48. градоначелник новосадски. Основну школу је Јован Јовановић, син првенац, завршио у Новом Саду, гимназију у Халашу и Пожуну . У часопису Матице српске из 1852. објављена му је прва песма Пролетно јутро.

Змај ће студирати права у Пешти, Прагу и Бечу . Не завршив студије, добиће место под бележника у родном граду. Матица српска ће га '63. изабрати за управника Текелијанума у Пешти; након седам година вратиће се као лекар и отад почиње његова лекарска пракса. Радио је у Панчеву, Карловцима, Футогу, Каменици, Бечу, Београду, Загребу. Са Ружом Миланин оженио се '61. али је њихова брачна срећа трајала кратко. За 10 година брака Змај је сахранио сво своје четворо деце и жену, коју ће на дж ивети пуне три деценије.

Чика Јова је за живота био и драматург београдског Народног позоришта и градски лекар Београда, и редовни члан Српске краљевске академије. Умро је у Каменици, где је живео последњих година живота. Издавао је неколицину часописа. Преводио Боденштета, Љермонтова. Гетеа, Арања, Мадача, Петефија.

Упамћен је као дечји песник.

Критика

Критичари његовог доба нису га признавали, тек га је Скерлић рехабилитовао. Недић је тврдио да тзв. озбиљна поезија Јована Јовановића Змаја не поседује уметничку вредност, али да је у дечјим песмама Змај најспретнији. За Лазу Костића ту нема поезије ни за лек (Све је то мудро и паметно, али...), Богдан Поповић је забраздио предалеко са својом изјавом да песме за децу уопште нису књижевност и да Змај није знао ни душу човекову, ни душу женину... ни детињу... Скерлић, међутим, у Историји нове српске књижевности за Змајеве дечје песме каже да су најбоље у српској књижевности, да садрже велике истине људске и благородна човечанска осећања казивана приступачно, лепо и просто. Критичар Милан Богдановић је написао да се Змај нигде није тако суптилно и кладеначки бистро дао као лиричар, колико у својим песмама.

 Змај се воли

Кад неког песника једноставно волите, од слабе вам је вајде мерило срца, јер компетентни свет тражи аргументацију исуканог теоријског интрументарија. Са анализом или без ње, строго рутински или с љубављу и нежно, тек на питање откуд толико симпатија и читалачке оданости и данас, мислимо, и није одвећ тешко одговорити. Чини се, наиме, очигледним. Као и претходних деценија, прве песме које малишани науче су Змајеве: Таши таши танана, Мали коњаник (...Ђиха, ђиха, четир' ноге...), Зима, зима, е па, шта је... Објавити књижицу Змајевих дечјих песама је игра на сигурну карту. Здрава тржишна рачуница указује на шта? На песникову сталну комуникацију са душом овог језика кроз наносе народног стваралаштва али и тема и универзалија, на свељубав којом је Змај загрлио децу и када су му његова рођена умирала. На величину и доброту коју ништа не слама. На врело срца одакле се песник оглашава и на таленат да се осети и буде дете. За Недића и Богдана Поповића нека се побрину својом испитном пажњом студенти књижевности, а ономе чему је сито времена сачувало сјај, указаћемо и ми дужно поштовање.

Дитирамб и философска резигнација

Кад се узме у обзир читав опус Змајев, можда песма Свет и није програмска (пре активистички Светли гробови или Песма о песми), и можда пре пристаје Бранку Радичевићу, али својом кладеначком бистрином заслужује да се нађе на почетку овог осврта. Премда је сви знамо напамет, чујмо Змајев радосни усклик још једном:

Ала ј' леп / Овај свет / Онде поток,/ Овде цвет; / Тамо њива, / Овде сад, / Ено Сунце, / Ево хлад! / Тамо Дунав, / Злата пун / Овде трава, / Тамо џбун, / Славуј песмом / Љуља луг. / Ја га слушам / И мој друг.

Својим слављеничким тоном, лакоћом и доследним ритмом преплитања стихова (четири и три слога у трохеју) , песма Свет нас преноси у рајску милину опијености животом.

Као библијског Јова, Змаја је снашла трагедија за трагедијом да испраћа своје најближе, али иако утучен, иако унутрашња драма сигурно није мања од оне старозаветне, он се болу подсмехује у Ђулићу увеоку XXVI: Хај, ала је дивна мома / нашла верна друга / Ох, ала се ми волимо / ја и моја туга... Моје лане није смртно / да растанком прети / Моја друга, моја туга / не може умрети). До ове резигнације није било лако доћи, чему сведоче и заплакани увели ђулићи: Моје небо јер је мутно, Ох, како је сиво, тамно, Мртво небо, мртва земља...

Јединствено је песнички талентован кад пише на велике теме романтизма, опева танана љубавна осећања, идиличне тренутке предбрачне и брачне среће. Страначки је острашћен (и сразмерно томе, мање успешан) кад ствара политичке песме, (он је творац ангажоване политичке поезије, песник Уједињене омладине и Милетићеве Народне странке); реалистичан и бритак као сатиричар (Јутутунска јухахаха, Јуен-Јуен-Мен-Јуен), али у стваралаштву за децу, тек, Змај је досегао максималну лирску спонтаност и лакокрилост имагина ције, начинив ризницу поетских мотива, галерију незаборавних дечјих ликова, обиље великих лекција за мале људе. Прва објављена песма за децу Јована Јовановића Змаја била је Гашо, Гашо, лени Гашо, штампана у Школском листу, 1858. године. Легендарни Гаша је прерада песме Рудолфа Левенштајна, немачког публицисте.

Невен

Први број изашао је 1880. у јулу, а последњи у априлу 1904. Као уредник, преводилац, песник и сабеседник , Змај је у Невену радио готово све, без помоћи и без сарадника, за којима је вапио. Да би прикрио своју свеприсутност, Змај се потписивао разним псеудонимима. Чак је, иако није знао цртати, нацрт'о ребус, само да напакости Апелрату који за таки ребус огуљи по два форинта. Ту је он објавио на стотине дечјих песама, прозних текстова, научно-популарних чланака, басни, игроказа, што га је , поред озбиљне поезије , у чинило најпопуларниј им песник ом српског романтизма а његов Невен непревазиђени м лист ом за најмлађ е .

 Кад би Дунав био врео , свак' би рибљу чорбу јео

П исао је за сасвим малу децу (Наша мала Јуца са столице муца: Мати, мати, мати, знас кол'ко је сати? међу којима и пригодне цупкованке: Цуцу, роде, па роде, ујак бере јагоде, јагоде су румен е као чедо у мене...) Једноставну слику размаженка доживећемо са неизмерним симпатијама: Нећу ово млеко, мали маза рек о '. Молим оно друго јербо је далеко... као и инфантилну, померену дечју реалност у следећим стиховима: Ала је то мачка, цео дан је грдим, ал' сад ми је дошло да се већ расрдим... Огрнем јој ћебе, стресе га са себе. Ја јој пружим лутку, она је огребе... Смешно симпатичан је и један Јоја који је изазивао гуску и малтретирао гушчиће (Поред баре стоји Јоја, нема мира ни спокоја... ) све док га гусан, несташка, није повијао... Атмосферу варошког дворишта пуног животињки (ту су куце, маце, пилићи, квочка, петао, патак, пачићи који ништа не могу да науче, ћурак, јаре, миш, птица, врабац, вивак, чворак, ласта, бубамара, жаба која чита новине и интересује се за долазак рода) као и мотиве природе и непосредног односа са њом (Змај се напајао народном песмом; и он има додолске песме, нпр. Кишо, мати, благодати или песме анимираних временских појава: Ја сам ветар , дижем прах, зар вас није , децо , страх? ...), деца новог и од природе отуђеног, убрзаног доба - жељно слушају.

Песник ће нас сугестивно пренети у своје неелктрификовано време, кад нам пева о једном малом Трешњоберу којег не позваше у сватове ... И одоше веће, а ја ту без свеће...Сазнаћемо и ко су ботаничари: Ботаничари су они који иду у јагоде (Погледајте малог Јашу, малог Глишу! Озбиљно се шумом шећу. Ботанишу!) Вечити моралиста и педагог , подучиће нас да све има своје време у песмици Мали Јова, где се малишан преоблачи и маскира у старца (Свашта има своје време, онда лепо личи. Што ј' од Бога коме дато, нек' се тиме дичи...); сличан мотив видимо и у стиховима: Како би то стајало / кад би човек зрео / наједаред сео / на дрвена хата / па да се климата? ... Како би то стајало , погодит ' је врло лако : Стајало би исто тако / ко што стоји Кржљавићу Љуби / цигара у зуби!)

У песми Материна маза, свима нам читаној да бисмо, наиме, видели како је јадно и жалосно бити размажен, Змај је пецкаво ироничан. Увек актуелан, он узима у заштиту сиротињу и жигоше снобизам у стиховима попут ових: Мој охолко, твом капуту цена здраво бледи, чисто срце без зависти много више вреди. Научава нас и наговара да се окупамо, прљавштину стресемо (Ала је то дивота / кад се ко окупа! Што се не би купали? Вода није скупа!) Медицинар по професији , има он лек и за страхове (Мислио би човек кад погледа мрак, да је страшно моћан, да је силно јак...) и болесно фантазирање (Кад би хлебац пад'о с неба , свак' би имо кол'ко треба... Кад би Дунав био врео , свак' би рибљу чорбу јео...)

За крај, поменимо још само веома успелу фамозну песму Циганин хвали свога коња (Не можеш га у царевој наћи штали , с амо Цига што не уме да га хвали...) На Цигином коњу, који јури пред олујом, све је суво, само ће реп Пегазу покиснути.

Змајев утицај је био огроман, он је био савест свог времена, оличење вере у прогрес и граждански морал. Писао је једноставно народски, топло и без напора, као дете очарано животом. Био је п ријатељ дечјег бића, смерни отац и васпитач, патријархални деда генерацијама које су стасавале. Н а пољу дечјег стваралаштва урадио је више него ико пре и после њега .

(Збирке песама: 1864. Ђулићи и 1882 . Ђулићи увеоци ; исте 1882. песнички зборници Певанија и Друга Певанија, 1895-96; 1885. Снохватице (и 1890.); и 1900. Девесиље.)