Konkretno, realistično, šaljivo, zapamtljivo
Gvido Tartalja - spona između dva rata

Osobenost tona i izražajna lakoća

Prikazuje: Ljiljana Ćuk

Na hronološkoj liniji stvaralaštva za decu od Dositeja, preko Luke Milovanova, Timotija Ilića, Jovana Sundečića, Jovana Subotića, Đorđa Natoševića, Đorđa Rajkovića, Petra Despotovića, zatim Jovana Jovanovića Zmaja, Ljubomira Nenadovića, Stevana V. Popovića, Jovana Grčića Milenka, Jovana Maksimovića, Dušana Đurića, Vojislava J. Ilića, Milete Jakšića, Svetozara Ćorovića, Alekse Šantića, Jovana Dučića, Radoja Domanovića, Stevana Sremca, Milorada J. Mitrovića, Stevana Okanovića, Veljka Petrovića, Darinke Ćosić, Milice Janković, Mihaila Sretenovića, Danice Bandić, vrednosna strelica odlučuje da se zaustavi na zaboravljenom Gvidu Tartalji i mi ćemo nastojati da opravdamo taj njen hir. '' Živa spona u razdoblju između dva rata' ' (Borislav Pavić), srpski pesnik za decu Gvido Tartalja (1899-1984), rođeni Splićanin, svojim posvećenim radom (preko 20 zbirki), prepoznatljivim poetskim potpisom, prisustvom u pretškolskoj i školskoj pesnarici, uspelim pesmama koje su neretko i horski obrađivane, zaslužuje da za trenutak zastanemo. Tartalji je spočitavano podražavanje Zmajevoj poeziji i za prvi krug njegovih zbirki, koje pripadaju vremenu do 2. svetskog rata, to verovatno i stoji. Prve pesničke zbirke Carstvo male Srmene, Čobanska frula, Veseli drugovi, Mlado drvo obiluju tipičnim motivima žanra, naglašenom poukom i zabavnom notom. Tu je i zmajjovinski osmerac sa rimom koja kadšto šepa. Tematsko polje prvih zbirki govori o idiličnom svetu detinjstva, poseduje veliku raznovrsnost motiva ali i mnogo ponavljanja. U zbirci Čobanska frula pesnik je zaokupljen motivima prirode. Preovladava seoski štimung cveća, ovaca, pastir a, a rustikalni ambijent upotpunjava roditeljsko maženje i tepanje. I letimičnim pogledom na Tartaljino delo, zapaža se odsustvo apstraktnih romantičarskih motiva. Karakteriše ga stalna naklonost konkretnom i realističkom poimanju sveta koji pesnik želi da podeli sa malim čitaocem. U posleratnoj zbirci Naše more Tartalja glorifikuje tekovine NOB-a, metaforički slaveći more, njegovu snagu i ljude, a opet zameriće mu se da motiv borbe nije dovoljno naglašen (npr. to primećuje Milan Bogdanović). Teoretičar dečje književnosti Voja Marjanović smatra da je u narednim knjigama za decu (Prve trešnje, Kolačići, Vrabac u zabavištu) Tartalja sazreo kao pesnik i da je u ovim pesmama posve svoj. (Kad god odande,/ s komandnog mosta/, deli komande kapetan Kosta,/ a on to čini velikom trubom,/ glas se zaori celom palubom,/ i tad zadršću ljudi i voda/ pa čak i ribe nadomak broda.) Ljupka iskrenost, šarolika i bogata skala dečje osećajnosti, uspeli dijalozi deteta sa svetom, originalne zamisli, neposrednost obrade, čist humor, krase njegove stihove. (Zašto magla pada? To pitanje zada učitelj u školi. A Perica moli/ on da odgovori.// Učitelj odobri:/ Magloznanče, zbori! // A Perica sada:/ Magla zato pada/ preko šuma, reka,/ njiva, senokosa / da pobegne zeka/ lovcu ispred nosa...) U zbirci Kolačići prvi put se javljaju pesme o dedi i šeširu, a zatim pesme o Miši koje će pesnik kasnije uobličiti u cikluse i stvoriti čitave knjige. Avantura u ovim pesmama čini osnovni sadržaj. U stvaralaštvu Gvida Tartalje vidno mesto zauzima zbirka Vesela Zoologija koja sadrži oko 80 pesama. To su simpatične karikature u stihu o raznorodnim osobinama egzemplara iz životinjskog carstva: kit guta ceo razred, majmun sve zna, som naučava svog somića. (Jedna mala/ šumska zverka velika je/ kaćiperka. // Najživlja je/ u svom svetu/ k'o da igra u baletu. // Zlo ne čini/ nikad nikom./ Samo čezne/ za lešnikom.) U zbirci Šetnja fabula je izbačena u prvi plan i za nju je pesnik pokazao poseban smisao. Takođe, sve pesme iz ciklusa Dedin šešir i vetar narativno su konstruisane. Deda zapada u sijaset neprilika zbog šešira, gubi ga na ulici, u parku, kraj reke. Vetar se šegači sa dedom, a šešir je vragolan koji on ne uspeva da uhvati. Ne mogu se ne pomenuti ni brojne (njih oko 400) pesme o Miši. Miša - savremeno dete je naziv ciklusa Tartaljinih pesama o jednom radoznalom obešenjaku, koji je na momente dobro vaspitan i trezven pozitivni lik i na koga bi se u svakom slučaju trebalo ugledati. Posebno mesto u ovom opusu zauzima ciklus pesama Gusarska družina, pustolovna mapa inventivnih pesničkih motiva. Jedrenjak 'Silna bura' napred gura od Splita do Singapura i do Južnog pola. Komandant gusarske družine je Besna Štuka, smeo vođa gusarskih krijumčara, dembelana, proždrljivih, pijanih ili lenjih. Diskretno vaspitna, priča o družini prožeta je suptilnom alegorijom različitih vrlina i mana društva, a 'eseteski štimung nadvisuje savet i pouku' (Voja Marjanović). Napokon, ovo društvance je smešna skupina durljive dečurlije, kakve je uvek bilo i biće je.

Desetine pesama Tartalja je napisao samo o petlovima, kokoškama, kvočkama i pilićima, bakama koje se bude na svoje netačne žive budilnike, kucama i macama, i svaka od tih pesama ima uporište u živoj stvarnosti od koje pesnik polazi, u nekom detalju iz života, koji je njegovo suštinsko inspirativno vrelo. (Dobio je Nikolica/ drvena kolica. / E, al' ko će vući kola?/ Ko će? Ko će nego Lola! /I sad Lola/ vuče kola/ vuče Lola ceo dan./ Jadna vuče/ i sve misli/, izgleda joj san:/ upregao Nikolica,/ pa uživa on.// Eto, vidiš, sve do juče/ do juče je bila kuče,/ a sada je - konj.) Ova jednostavnost odlikuje velikog Tartaljinog prethodnika Zmaja, kao i detalj i smisao za poentu. Nostalgijom je prožeta neobična pesma Sam na svetu (Poslednji list/ bakarno žut/ na drvetu. // Tako izdvojen, / on je sam, / potpuno sam / na svetu. // I ko zna / da li mu ne dođe / i samom žao / što nije / s drugim lišćem/ zajedno/ na tlo pao?) Kritikovan da je povukao Zmajev manir, Tartalja kao da je dao odgovor autopoetičnom pesmom o starom crvčku (Kada stari cvrčak/ zategne gitaru/ pa otpeva pesmu/ onu svoju, staru,/ slušaoci mladi / koji njega čuju / stanu da se bune / i da negoduju / što on svoju pesmu / lepu ali staru / još jednako drži/ na repertoaru. // A on opet misli:/ što bih drugu koju?/ Bolje je da pevam/ staru ali svoju.)

Spomenimo i nekoliko Tartaljinih priča za decu: Susedi, Vodeničar i skitnica, Tri drveta, Junak dana, Prsti.

Pored par zbirki pesama za odrasle, Tartalja je za decu objavio sledeće pesničke knjige:

Srmena u gradu ptica (1927), Carstvo male Srmene (1929), Veseli drugovi (1934), Čobanska frula (1935), Mlado

drvo (1936), Mali glumci (1938), Naša pozornica (1941), Varjača, carev doglavnik (1938), Oživela crtanka

(1946), Šta meseci pričaju (1947), Naše more (1948), Dečji prijatelji (1953), Prve trešnje (1954), Zagonetke

(1955), Kolačići (1957), Vesela zoologija (1957), Vrabac u zabavištu (1958), U šetnji (1959), Dedin šešir i vetar

(1960), Gusarska družina (1964), Moj blizanac i ja (1964), Od oblaka do maslačka (1965), Koliko je težak san

(1966). Manja knjiga članaka Dečija književnost izašla je 1940.