Dušan Mijajlović Adski zbirkom priča Trošenje sna potvrđuje svoju reputaciju majstora kratke priče (nagrađeni Kaligula). Ovog autora karakteriše ogoljen i nikakvim prethodnim sporazumima opterećen stil. On kroz rečenicu korača superiorno sa jedva primetnom nacerenošću u uglu usana. Duh koji se diže nad tugom sveta, nad ovim našim nepojmljivim i neverovatnim postojanjem, lebdi između teksta i čitaoca. Pisati radi potrebe iskazivanja i grejati ruke na vatri istine. Bez ikakve naknade, odaje nam Adski svoj poetski credo. Farsičnom i odlično ispričanom sahranom i uspenjem Fribovih ulazimo u krug motiva u kome, osim mrtvih, ima i drugih ivičnih slučajeva: npr, psi, dalmatiner i doga u Psećem proleću, vučjak u apokaliptičnoj sf priči Čovek i pas, gde gladni Isidor kidiše na jedinog preživelog sadruga - Vučka, piščeve umrle ljubavi ili zamene za one izgubljene i nikad prežaljene, Badža iz budžaka, još jedan gubitnik, ali iz sveta fantazije, Drainac, koji se rodio u štali i čudo da nije postao vo, u proširenoj verziji poznate pesme, siroti dečak iz paklene porodice ubica, običan svet – svet pajaca i jadnika koji poetski prostor Trošenja sna boje razuđenim, štaviše šarolikim, tonovima sive; povrh svega i u svemu, piščev otuđeni alter ego, posmatrač i akter sveta, ako ne sa one druge strane, ono svakako negde sa granice. Uvek iznenađujuće i nenametljivo ironično, hirovito u poskakivanju kroz Ad, ovo pletenije sloves, nastalo sigurnim potezom pera, miriše na nestajanje naše planete i vedru i zauzdanu prazninu.

Ljiljana Ćuk