Ružno pače koje je preskočilo razvojnu fazu

TRAGOM LIČNIH AFINITETA I SVETSKIH TENDENCIJA

Ružno pače, 2001

Sa nama je za ovu priliku Nebojša Burzan, glavni i odgovorni urednik jedne male i relativno nove, ali zanimljive i sve značajnije, izdavačke kuće, pod, kasnije ćemo videti, ne baš odgovarajućim imenom. Tu je i neizostavni Veljko Damjanović, grafički urednik Pačeta, osoba kojoj imamo da zahvalimo i za svetsku vizuelnu opremu Misli koju upravo držite u rukama.

* Prva knjiga nosi naziv vaše IK...

N. Da. U pitanju je Ružno pače - najlepše bajke, Hansa Kristijana Andersena. Knjigu smo objavili 2002, godinu dana nakon osnivanja...

* Baš ono Ružno pače koje je ove godine u Kopenhagenu na 200-godišnjici rođenja Andersena ušlo u red najlepših izdanja njegovih knjiga, ikad objavljenih?

V. Jeste. Čak je i naslovna strana kataloga, kojim je propraćen ovaj događaj, bila upravo naša, omaškom (o kojoj sada nećemo) pripisana Prosveti.

* Pogrešno potpisana ili ne, od sveg srca čestitamo (pre svega, Veljku, koji je naslovnu sačinio i ustrojio, ali i Nebojši, bez kojeg to veliko postignuće ne bi ni postojalo). S obzirom na ovaj neverovatan uspeh, predlažem vam pristalije ime, na primer, Krasni labud!

N. Razmotrićemo predlog i hvala na čestitkama u ime obojice... Nije zgoreg ni pomenuti da je na kraju ove knjige tekst Isidore Sekulić o slavnom bajkopiscu, kao i pogovor Petra Vujičića, i sve to propraćeno interesantnim fotografijama iz života nenadmašnog Danca.

* U ovaj prvi cilus vaše produkcije spadaju i Petar Pan i Vendi, Džejmsa Metjua Barija, Pepeljuga - najlepše bajke, Braće Grim i Pinokio, Karla Kolodija, s tim što vaši drveni lutak i pepelna devojka nisu još zakoračili u Gutembergov svet...

V. Uz sve ove knjige pridodali smo i atraktivne pojedinosti iz života autora i dalje sudbine njihovih dela. Biljana Mirosavljević je ilustrovala Petra Pana, a čarobnoj priči o dečaku koji ne želi da odraste, dodali smo mnogo detalja o samom Bariju, njegovoj domovini - Škotskoj i njegovom slavnom junaku na filmu i daskama.

N. Potpuno priređen i spreman za štampu, i Pinokio, takođe, donosi zanimljivosti istog tipa. Uz niz drugih knjiga, potrudićemo se da izađe za sledeći Sajam.

Ista priča važi i za Pepeljugu braće Grim, koju je sa drugim bajkama za ovu priliku prvi put preveo Branimir Živojinović, a njegov je i pogovor u dodatku. U knjizi su korišćene ilustracije nekoliko starih ilustratora koji su iscrtali prva izdanja bajki. Naslovnu je ilustrovao Ivica Stevanović.

* U novi krug vašeg interesovanja spadaju knjige o Cici, Sari i Caci Faci. Naravno, tu su i razne Cipelice od Noel Stretfild. Sve njih karakteriše žena - autor i devojčica - glavni lik. Otkud takva (rodna) orijentacija?

N. Na stranu to što imam dve kćeri, knjige za devojčice imaju širu i pouzdaniju mrežu čitalaca. Devojčice više čitaju od dečaka, iako poznajem roditelje čiji su sinovi pročitali nekolicinu knjiga iz ove naše ''edicije''. Dečacima smo, stoga, namenili mnogo više avanture i epike, ''magije i mača'', izdanjima knjiga o kojima ćemo kasnije. Što se tiče pobrojanih junakinja, one već uživaju svetsku slavu, čitaju se svuda, pa, eto, i kod nas.

* Možete li nam predstaviti ove simpatične damice i uputiti nas u njihove međusobne razlike?

N. Cicu je napisala Engleskinja Bel Muni, koja je, u stvari, počela da piše za svoju nestašnu malu kćer. Knjige su namenjene uzrastu dece koja kreću u školu, dece od 6 do 8 godina, kako sama autorka veli. Cica je tršava devojčica koja mnoge stvari jednostavno neće da uradi. Spomenuću i naslove da bi tematika knjiga bila jasnija: Neću, Ne mogu da nađem, Nije fer, Ali, obećali ste!, A zašto ne?, Znam!, Bojim se!, Želela bih!, Zašto baš ja?, Dosadno mi je!, Nisam ja kriva! itd. Ima ih ukupno 14 i u svakoj od njih Cica, sa svojim medom, Gospodinom Bucom, prolazi kroz tipične dečje peripetije odrastanja sa moralnom poukom na kraju. Kada je '85. Bel Muni objavila prvu knjigu, obasula su je pisma malih obožavatelja. Tako je smislila novi siže i nastavila da piše o šašavoj, zabavnoj devojčici. Knjigu je lako i nepretenciozno, ali posve zrelo, iscrtala Margaret Čemberlejn.

Spisateljica Megan Mekdonald poreklom je Britanka, odrasla u Americi, u Pitsburgu, kao najmlađa od pet devojčica. Svoj svet detinjstva prenela je na papir, upravo zato što, kako sama kaže, od starijih sestara nije nikako mogla da dođe do izražaja. Piter Rejnolds iscrtao je lik Cace Face, a Veljko je za naše izdanje imao pune ruke posla zbog svih slovnih kolaža koji se prepliću sa osnovnim crtežom, toliko da smo se čak i zaštitili autorskim pravom za srpsko izdanje. Knjige o Caci Faci su dobile mnoge nagrade i pohvale, od dece do značajnih organizacija koje se bave knjigama. Za sada imamo četiri knjige: Budite faca kao Caca, Caca Faca postaje slavna, Caca Faca spasava svet i Caca Faca predviđa budućnost. Knjige imaju od 150 do 200 (dečjih, dakle, proređenih) strana, a preveo ih je Zoran Paunović i Nina Ivanović. Caca, da tako kažem, ima ''kompleks veličine'', stalno mora da radi neke ''mega'' projekte a knjiga u kojoj spasava svet nosi jednu angažovanu notu ekološke poruke.

Amerikanka Barbara Park, autorka je izuzetno uspešnog serijala o Sari B. Savić, urnebesno smešnoj klincezi, o kojoj već postoje 24 (i po) knjige. Mi smo objavili osam, a za sledeći Sajam pripremamo još četiri. Naslovi rečito govore i o samoj junakinji: Sara B. Savić i glupavi smrdljivi autobus kojeg se boji toliko da ostaje u vrtiću kad dođe vreme da ide kući, Sara B. Savić i malčice majmunisanja, knjiga u kojoj junakinja ''otkriva'' da je njen novi bata majmunče, Sara B. Savić injen brbljivi, dugački jezik najavljuju da će Sara na Dan zanimanja smisliti nabolje zanimanje na svetu, Sara B. Savić na tajnom, špijunskom zadatku kad špijunira Gospođu i upada u pravu nevolju itd. Ove knjige su pravi hit u Americi i verno oslikavaju jedno prosečno razmaženo dete našeg doba.

Noel Stretfild (1895-1986) je Engleskinja koja je napisala 58 knjiga za decu. Dobitnik je ''Karnegi'' nagrade za dečju književnost. Uspeh Baletskih cipelica (1936), iznenadio je autorku. Deca u njenim knjigama su siročići, naporno rade, nemaju dovoljno novca i planiraju da što ranije profesionalno nastupaju - za razliku od dokonih, bezbrižnih junaka i junakinja većine dečjih knjiga iz tog vremena. Pored baletskih, objavili smo i Plesne cipelice i Bele klizaljke. U pripremi su Pozorišne cipelice i Cirkuske cipelice. Knjige je prevela Zvezdana Šelmić, a ilustrovala, upravo u duhu elizabetanskog romana i ženskom fonu, ilustratorka iz Novog Sada - Sašenjka Meljnikov. Ovaj serijal ovenčan je i srebrnim Orfelinom, nagradom Salona knjiga u Novom Sadu za dizajn i ilustraciju, koju dodeljuje Novosadski Sajam.

* Potom na red dolaze knjige koje su, reklo bi se, namenjene i dečacima, jednako kao i devojčicama.

V. Tačno. Tu je ciklus dečje avanturističke knjige Joahima Fridriha, pod nazivom 4 i po prijatelja, gde je ona jedna polovina rezervisana za Lepotana, psa kojem lepota, ipak, nije jača strana. Celo društvo sačinjavaju Kale, šef detektivske družine, ne baš spretan momak, Rotkvica i Štefi, brat i sestra blizanci. Štefi rešava slučajeve na ženski način kad oni muški, pravolinijski, zakažu. Tu je i Fridhelm, koji ljubomorno štiti Lepotana u svakoj prilici.

* Koliko knjiga ste dosad objavili iz ovog serijala?

N. Tri. Prva je uvodna, zove se 4 i po prijatelja. Druge dve uz ovaj naziv imaju i nastavke ... i nestala nastavnica biologije, ... i Božić Bata. To su avanturistički duhoviti sižei. Tek što pisac postavi zaplet, već kreće istraga i naši junaci stupaju u konkretnu akciju. Sretan splet okolnosti dovodi ih do otkrića, mada se ne oseća neka lična potreba nekoga od njih da postignu uspeh. Smena tih relacija čini tekst pitkim i uzbudljivim.

* Autor Joahim Fridrih se dosta skromno izrazio o svojim titulama i zaista ozbiljnom radnom iskustvu, a onda već u 35. dolazi do preokreta, on napušta sve i počinje da se bavi pisanjem.

V. Njegova životna priča i sama podseća na uzbudljivu avanturu. Čovek je prvo radio u kancelariji običan administrativni posao, onda je odlučio da doktorira, potom je leteo sa Lufthansom i napokon postao stručnjak za konsalting u privredi. Zatim otkriva knjigu Momo Mihaela Endea, shvata da je njegov život sivilo i menja sve.

* Ostaje nam još da vidimo da li će se naši dečaci, pored vernih čitateljki, ''primiti'' na 4 i po prijatelja. Redvol je, na neki način, odraz iste tendencije, naime, da se pridobiju dečaci.

N. Upravo. Čitao sam Brežuljak Voteršip Ričarda Adamsa, knjigu koju, takođe, treba da objavimo. To je saga o divljim konjima koji kreću u potragu za boljim staništem, na jedan indirektan način, i filosofska knjiga, dubinom i širinom pomalo nalik Beskrajnoj priči. Oduševio sam se i našao nešto slično u Redvolu. Britanac Brajan Džejks, mornar, komičar i dramski pisac, napisao je Redvol za decu koja su pohađala školu za slepe u Liverpulu, gde je svojim kamionom dovozio mleko. Prva knjiga je objavljena 1986. Od tada do danas nastalo je još 16 knjiga u istom serijalu, prevedenom na skoro sve evropske jezike. Glavni junaci su miševi opatije ''Redvol'' koji po svojim osobinama nalikuju dečacima. Uče se hrabrosti i dovitljivosti kroz avanturu i akciju svojstvenu dečačkom svetu realnosti i mašte.

Svet u kome se kreću junaci Redvola odiše srednjovekovnom atmosferom i viteštvom u borbi protiv zla. Loši momci su pacovi i lisice i oni žele da zavladaju opatijom i da porobe njene miroljubive stanovnike, u koje, pored miševa, spadaju još i veverice i krtice. Avantura večne borbe dobra i zla, svetlosti i tame se bez prekida odvija i u životinjskom svetu. Radi potpunog uživanja u uzbudljivim zapletima i neočekivanim obrtima ove velike epske sage, autor predlaže da se knjige iz serijala Redvol čitaju redom kojim su objavljene.

Brajan Džejks opravdava upotrebu životinja kao nosioca priče, činjenicom da su i u pričama evropskih naroda prisutni likovi sa takvom preraspodelom pozitivnih i negativnih osobina (junačni miš, prepredena lija, prljavi, zli pacov, ćudljiva zmija). On karakteriše žanr, u kojem se tako uspešno okušao, ''predanjem'', pričom iz davnih vremena, dakle, to nije varijacija na Harija Potera, sa čarobnim mačevima, magijama i zmajevima...

Samo bih da dodam da su u pripremi, pored ove jedne knjige koju smo objavili, još dve: Matimeo i Mosflauer.

* Sledi, meni najzanimljiviji, deo vaše produkcije koji se može svrstati u popularnu nauku. Tu su sledeći naslovi: Zašto je Betoven prosuo paprikaš i iz serijala Eh, kada bih znao!: Čarobni brojevi i zvezde lutalice. U pripremi su i: Krila, jabuke i durbini i Linija vodilja. Da li sam u pravu?

V. Svakako. Ana Parizi je priredila poslednje tri knjige, s tim što je ovu poslednju potpisao i Alesandro Tonelo. Što se tiče Betovena, on je izazvao neočekivani uspeh. Ušao je u spisak proširene literature za Muzičko u nekim osnovnim školama, a o stručnim da i ne govorimo. Voleo bih da se naše izdavaštvo, generalno gledano, malo više uklapa u obrazovni sistem jer mislim da je to dobra prilika za sve strane: izdavača, učenika i nastavnika. Violončelista iz Londona, Stiven Iserlis, na neodoljiv i urnebesan način oživeo je biografske portrete svojih omiljenih kompozitora, upravo njih šest, Betovena, Baha, Stravinskog, Mocarta, Šumana i Bramsa. Knjiga je krcata činjenicama, datumima, anegdotama, ilustracijama. Privlačna je ne samo deci, već i roditeljima.

* Kako je koncipirana jedna priča?

V. Svako poglavlje namenjeno je jednom od šest kompozitora. Sastoji se iz tri dela. Prvi je portret kompozitora koji deca mogu da čitaju (ili im ga može čitati neko drugi), drugi deo je kratak opis njegovih muzičkih dela s upućivanjem na neke kompozicije koje bi se mogle dopasti detetu, na kraju je kratka biografija svakog od kompozitora s dodatnim pričama o njihovim životima, koje se mogu čituckati na preskok, ili odjednom - u dahu. Nestrpljivi smo da dočekamo nastavak Stivena Iserlisa koji je najavio da će objaviti knjigu o s sledećih šest kompozitora naredne godine u aprilu. Prevod ćemo opet poveriti odličnom Zoranu Paunoviću.

* Kakvi su planovi sa serijalom ''Eh, kada bih znao!''?

N. Pa, mi smo objavili Čarobne brojeve i zvezde lutalice, knjigu o dugom putu nauke, bazirajući se na počecima nauke i uobličavanju naučne misli. Štivo se sastoji od zamišljenih razgovora sa egipatskim, vavilonskim i starogrčkim misliocima, Talesom, Pitagorom, Demokritom, Aristotelom, Arhimedom i drugima. Ponuđeni su ogledi, anegdote, simpatični crteži. Serijal nastavljamo revolucijama u nauci i ta knjiga se zove Krila, jabuke i durbini. Naš mladi (ili koji god) čitalac moći će da raspravlja s najvećim naučnicima svih vremena, Kopernikom, Keplerom, Galilejem, da upozna Njutnovu nezgodnu narav, njegov matematički pristup, Dekarta i Lajbnica, konačno, klasičnu fiziku. Linija vodilja - predvorje atoma je na isti način, kroz razgovore, ilustracije i anegdotu, zamišljena i prezentovana. Planete Sunčevog sistema i da li ih treba gurati da bi se okretale, elektricitet, pa još iz žabe, elektromagnetni talasi svud u svemiru, kakve veze ima entropija sa bacanjem kocke i tome slične postavke čine građu ove naše knjige koju, takođe, pripremamo za ovogodišnji Sajam.

* Ambiciozno i hrabro zaista! Konačno, u nekoliko odrednica, kako biste okarekterisali svoju tzv. izdavačku misiju?

V. Podići na viši stepen srpsko izdavaštvo, u smislu kvaliteta prevoda, dizajna, ilustracije i štampe, dakle, jedna profesionalizacija ''srednjeg'' izdavaštva za decu (dečje džepne knjige), takođe i angažman i prilika mlađim ilustratorima i osveženje i otklon od ovdašnjih ikona ilustracije. Eksperimentisanje sa formom knjige. Svakako literatura, ne slikovnica i ne enciklopedija!

Srpski Paffin - to bi u najkraćem bio cilj Pačeta.