Marketprint, strip i njegova istorija Stripoteka - saputnik naše mladosti Razgovarali Ljiljana Ćuk, Veljko Damjanović

Od 1936. godine strip je postaje sastavni deo medijske kulture u Jugoslaviji. Imao je svoje uspone i padove i bio "saputnik" i "svedok" sudbine našeg društva. Neposredno pred II svetski rat strip se u Jugoslaviji razvijao velikom brzinom. Za kratko vreme formiralo se tržište i strip je zauzeo zavidnu poziciju na medijskoj i kulturnoj sceni. Rat je prekinuo uzlet produkcije a godine nakon njega, u periodu obnove zemlje, nisu se povoljno odrazile na strip. Proglašen za "proizvod zapadne dekadencije", strip biva potisnut. Polovinom 50-ih godina tvrda ideološka struja popušta i strip se polako vraća u štampane medije, prvenstveno u dnevnu štampu. Politička i društvena klima sredinom 60-tih godina znatno otopljava, stvarajući uslove za kvalitetniji razvoj tržišta stripa. Tih godina počinje i ova naša priča.
Razgovor vodimo sa Sibinom Slavkovićem, urednikom stripa u novosadskoj izdavačkoj kući Marketprint. - Preduzeće postoji vec 42 godine (od 1964), osnovano je kao deo ondašnje moćne izdavačke kuće Forum, izdavača na pretežno mađarskom jeziku i sa sopstvenom štamparijom. Štamparija Forum se brzo razvijala pa se vremenom javila potreba za popunjavanjem njenih neiskorišcenih kapaciteta. Osnovan je OUR za zabavnu štampu Marketprint i najpre se počelo sa objavljivanjem Crtanih romana, potom je pokrenut nedeljnik Panorama, iz koje ce proisteći Stripoteka (postoji i dan-danas i predstavlja neku vrstu strip institucije na prostorima bivše Jugoslavije). Panorama je donosila stripove u nastavcima, a 1969. godine pokrenut je mesečnik Stripoteka Panorama u kome su se po prvi put u istoriji domaćeg izdavaštva pojavile kompletne epizode stripa.

U ovom periodu su nosioci klasičnog i decenijama dominirajućeg načina objavljivanja stripova u nastavcima Politikin zabavnik, Plavi vjesnik i Kekec zapali u ozbiljnu krizu, a teškoce je imala i sama Panorama koja ce dve godine kasnije prestati da izlazi. Primat na tržištu stripova preuzimaju izdanja sa celovitim epizodama: Crtani romani, Nikad robom, Zlatna serija i Lunov magnus strip. Tako je pojava Stripoteke, već i zbog svog otklona od matične revije, simbolično označila raskid sa prošlim vremenima i preuzimanje modernog koncepta u objavljivanju stripa.
Vremenom se koncepcija menjala, prilagodavali smo se tržištu, menjali smo i dinamiku izlaženja, uveli smo i objavljivanje više različitih stripova u jednom broju... Objavljivali smo pretežno strip iz tzv. francusko-belgijske škole, kao i američki sindikatski strip. Međutim, u želji da budemo aktuelni, pratili smo i scenu u Italiji, Španiji i Britaniji, a objavili smo čak i neke kineske stripove. Krajem 70-ih stasala je talentovana generacija domaćih autora i Stripoteka im je pružila prostor za afirmaciju. Počeli smo da objavljujemo stripove Branislava Kerca, Dušana Vukojeva, Krešimira Zimonića, Petra Meseldžije...

* U stvari, najznačajnije je upravo to okupljanje domaćih talenata...

- U nekoj meri. To je bio paralelan proces proistekao upravo iz generacije koja je odrastala na savremenom svetskom stripu koji smo do tada objavljivali. Ta "koncentracija" domaćih talenata dovela je do pravog "buma" stripa u Jugoslaviji tokom 80-ih. Može se reci da je to bio drugi "zlatni period" jugoslovenskog stripa. Većina autora okupila se oko Dečjih novina i Forum-Marketprinta, u to vreme svakako dva najuticajnija jugoslovenska izdavača stripa.

* Vi ste prvo, kao urednik stripa i crtač, radili upravo u 'Dečjim novinama'?

- Da, karijeru sam započeo u Dečjim novinama, a potom sam prešao u Forum-Marketprint. Tu se okupila izuzetna ekipa kreativaca. Sve se dogodilo dobrim delom zahvaljujući socijalistickom nacinu upravljanja, bili smo u obavezi da zaposlimo odredeni broj pripravnika. Naravno, mi smo umesto raznih kancelarijskih službenika primili vrsne grafičare i crtače. I tako se okupila moćna ekipa: Branislav Kerac, autor Kobre i Ket Klou, Brane Perković, ilustrator, sada umetnički direktor u Americi, Igor Kordej jedan od najjačih crtača sveta, danas u Manitobi u Kanadi, Ferenc Barat, najčuveniji plakat-majstor iz Novog Sada, Laslo Kapitanj, Svetozar Tomić... Lista saradnika i ljudi koji su makar na kratko "protutnjali" kroz našu kuću zaista je impresivna. Zlatne godine

* Tokom 80-ih proširili ste i vašu izdavačku delatnost, 'Stripoteka' je postala "pretesna"...

- Pokrenuli smo specijalizovanu luksuznu reviju Spunk, a potom i Spunk novosti sa isključivo najkvalitetnijim domaćim stripom. Počeli smo da objavljujemo i strip albume: Asteriksa i Talicnog Toma. I albume sa samolepljivim sličicama. Izdavali smo posebno izdanje Marvel, sa stripovima iz ove čuvene produkcije, zatim Malu Stripoteku posvećenu isključivo dečjem stripu, a '82. smo pokrenuli i mesečnu reviju Tarzan.

* 'Tarzan' je posebno zanimljiv deo priče, dve godine kasnije dobili ste i ekskluzivnu licencu na mesečne epizode.

- U stvari, u to vreme Marketprint je imao svoju Agenciju za plasman. Bili smo eksluzivni izdavač Asteriksa i Taličnog Toma, a imali smo i prava na stripove američkog King Features Syndicate-a. Prava su otkupljivana za širi prostor - okolne zemlje ali, što je još važnije, za plasman stripova Vjesniku, Politici, Dečjim novinama. Objavljivali smo i licencnog Tarzana, uglavnom španskih autora. Međutim, ubrzo smo se, zahvaljujući izuzetnim radovima Branislava Kerca, gotovo nametnuli agenciji Edgar Rice Burroughs, svetskom nosiocu svih licenci za Tarzana. I tako se dogodio presedan za ono vreme. Godine '84. smo, kao socijalistička zemlja, dobili isključiva prava na crtanje mesečnih epizoda Tarzana. Dakle, postojala je dnevna, nedeljna verzija i verzija za strip u sveskama. E, prava da jedini na svetu pravimo tu poslednju, dobili smo mi. Nacrtano je 116 serija od po 16 strana, plasiranih Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj. Tarzana su crtali Kerac, Meseldžija, Plavšic, Lebović, Dukić, moja malenkost...

* Izdavanje, ali i crtanje stripa, postao je respektabilan posao kod nas. Od njega se moglo živeti...

- Stripoteka je imala tiraž 80.000 u proseku, s tim što je bilo jako važno da se revija pojavi tačno u dan. Kao nerantabilno, izdanje je ukidano u slučaju da tiraž padne na 45.000 primeraka, što se, na primer, desilo sa Marvelom. U to vreme evropski izdavači su nam skidali kapu za tiraže. U Frankfurtu, na čuvenom sajmu knjiga, na sastanak sa Marketprintom čekao se red. Ne mogu da zaboravim kako su nas veliki španski crtači molili da ih mi angažujemo jer se kod nas autorski strip plaćao više nego u Španiji. Mi smo tada imali potpuno opremljen strip studio u kome je svakodnevno na novim epizodama Tarzana radila ekipa naših autora.

* Bile su to "godine ponosa", velikih tiraža, vrhunske produkcije, razvoja tržišta i stripa kao medija.

- Ono što je bitno za kraj 80-ih je da smo strip sve cešce objavljivali u albumima, što je viši nivo 'pakovanja' stripa: izdali smo 4 albuma Asteriksa i Taličnog Toma u tvrdom povezu i punom koloru kao u Francuskoj, gde se stripovi u albumima objavljuju u 95% slučajeva, a svega u 5% plasiraju se kroz strip revije. Krajem '89. Marketprint se izdvaja iz Foruma i postaje samostalna firma. Impresivno je da smo tu godinu završili sa profitom kojim bi se ponosila i firma od 3000 zaposlenih a mi smo imali 33. Međutim, tu je kriza već bila na pomolu. Ondašnji predsednik vlade Stanko Radmilović razrezuje dodatni porez na profit od 60%, što je potpuno preseklo naše dalje planove i investicioni ciklus... Albumi sa samolepljivim sličicama

* No, pre nego što se pozabavimo tim "velikim rezom", vratimo se časkom na još jedan segment vašeg izdavaštva - albume sa samolepljivim sličicama.

- Među naša najuspešnija izdanja svakako spadaju albumi sa sličicama. To je opet specifičan vid izdavaštva. Od izuzetne važnosti je savršena organizacija celokupnog procesa vezanog za jedan album. Najčešce smo radili albume koji su kreirani prema postojećim likovima iz crtanih filmova. Na primer, Evoksi su ujedno i naš najuspešniji projekat na ovom polju. Prvo se preko televizije plasira serijal crtanih filmova, potom sledi objavljivanje albuma sa sličicama. Potrebne su izuzetno velike pripreme i odlicna organizacija jer je od velike važnosti da se istovremeno na svim kioscima, bez obzira na veličinu mesta, pojave i albumi i kesice sa sličicama, i da tokom celog ciklusa prodaje kontinuirano svi kiosci imaju dovoljnu količinu sličica. U pitanju je vrlo kratak prodajni period od svega dva meseca, koliko traje i optimalna pažnja "sakupljaca"...
Potom se sve preostale količine povlače sa tržišta. Ovo može biti vrlo unosan posao, ali istovremeno predstavlja i veliki rizik jer ne trpi propuste zbog vrlo kratkog vremena prodaje. Osim prema likovima iz crtaća, uradili smo u formi albuma sa sličicama i jednu kompletnu epizodu Asteriksa (Podeljeno selo) i slikovnicu Patuljci. Kriza

* Devedesete godine donele su rez, nestala je država a sa njom i tržište...

- Na žalost, i mnogi ljudi... Pošto smo već bili oslabljeni finansijski i zaustavljeni/ometeni u daljim razvojnim planovima, smanjenje tržišta nas je gotovo dotuklo. Godine '91. svi crtači i dizajneri odlaze na prinudni odmor. Danas su oni uglavnom rasejani širom sveta. Ostalo je samo nas nekolicina.

* U tom periodu je potpuno ugašena i Stripoteka?

- Da, prekid je trajao od '91. do '97. godine. Većinu drugih izdanja ugasili smo još krajem '89. i tokom 1990. godine. Pokušali smo sa preorijentacijom na strip albume i sličice... No, usledio je i rat. Stripoteka je poslednja ugašena. * Ali, firma 'Marketprint' ipak je opstala? - Međutim, ne zahvaljujući stripu. Još kao OUR, u okviru Foruma, pokrenuli smo i čitav niz zabavnih izdanja, takođe za kioske. Reč je o Pulp-Fiction literaturi, ili kako bi kod nas rekli 'trivijalnoj književnosti'. Uglavnom su to ljubavni romani, bilo je krimića i nešto malo vestern izdanja. Ovo je opet na svoj način specifičan segment izdavaštva. Od izuzetnog je značaja ustaljen obim izdanja, odgovarajući izgled i kvalitet, pre svega, precizan ritam izdavanja i besprekorna distribucija. Ovaj segment našeg izdavaštva vec duži niz godina uspešno vodi moja koleginica Svetlana Šimunović. Povratak Stripoteke

* Spomenuli ste da ste 1997. ponovo pokrenuli 'Stripoteku'...

- Naučili smo da živimo sa krizom ili, što bi teoretičari rekli, "da upravljamo rizicima". Procenili smo da je moguce funkcionisati i na ovako suženom tržištu pa smo oživeli neke stare kontakte i ponovo započeli sa produkcijom stripova. Pokrenuvši ponovo Stripoteku, opredelili smo se da paralelno izdajemo i strip albume, a ponovo smo uspostavili i neposrednu saradnju sa inostranim izdavačima, štampajući često naše albume u inostranstvu u zadatim okvirima koprodukcije. Za proteklih nekoliko godina objavili smo preko 60 albuma. Odlučili smo se za poznate starije serijale (Hermanovi Bernard Prins, Komanca i Tornjevi Boa Morija; Aster Blistok, Kosmički putnici, XIII...), ali i paletu savremenog stripa (pre svega, Loizelovog Petra Pana i Ratnikâ sa Akbara; Marinijev Džipsi). Ovom prilikom mogu ekskluzivno da najavim da ćemo nastaviti sa objavljivanjem Princa Valijanta. Do sada smo objavili 16 albuma koja je radio Harold Foster (plus njegov Srednjevekovni zamak), a serijal nastavljamo sa radovima Džona Kelena Marfija.

* Na kioscima je već duže vreme prisutan vaš novi serijal, izdanje koje objavljujete mimo 'Stripoteke'.

- Da, reč je o Akiri. U pitanju je japanski serijal takozvane Mange, koji mi donosimo u 40 svezaka. U originalnom izdanju objavljen je u samo jednom tomu! U protekloj deceniji japanski strip i crtani film su se prosto nametnuli širom Evrope i Amerike. Čak u tolikoj meri da su postali gotovo dominantni na jednom tako tradicionalnom i uredenom tržištu kakvo je francusko-belgijsko. Poneseni ovim trendom, mnogi evropski i američki autori počeli su da rade sopstvene stripove koristeći se principima Mangi. Novi mediji, stripovi i perspektive

* Uglavnom ste govorili o velikim tiražima i "dobrim starim vremenima". Kakva je situacija sada u vremenu kada nove tehnologije - multimedija i razne igrice - preuzimaju primat, da li je to jedan od razloga da se stripovi danas manje čitaju?

- Na tiraže naših izdanja, pre svega, drastično su se odrazile nestabilne prilike u zemlji i regionu. Nedostatak kontinuiteta i žestoki lomovi onemogućili su nas da se posvetimo planiranju, a pretplata kao kategorija se praktično izgubila. Odsustvo kontinuiteta u objavljivanju, uz častan izuzetak Politikinog Zabavnika, doveli su do pada interesovanja za strip. U poslednje vreme se situacija nešto popravlja, tako da smo u mogućnosti da polako podižemo tiraž, a i relativno stabilno kretanje kursa dinara omogucilo nam je da ponovo ponudimo mogucnost pretplate. Oformili smo i klub čitalaca, a šire informacije o tome i uslovima kupovine pružamo na našem sajtu www.stripoteka.co.yu. Prošle godine počeo je da izlazi Miki Maus (Egmont, Beograd), i to je dobro. Miki Maus je za većinu dece prvi kontakt sa stripom, formira kod njih onu prvu naviku čitanja stripa - neko dete posle traži i Stripoteku, a neko potpuno prestane sa stripovima... Ali važan je taj kontakt, mogućnost da se uopšte napravi navika pa da se potom ide dalje... To je taj kontinuitet koji je kod nas narušen. Nije toliko problem ni u poplavi novih tehnologija, crtača, igrica, već upravo u odsustvu kontinuiteta. U Japanu, recimo, zemlji koja je lider upravo u novim tehnologijama, tiraži stripova, novina, pa i knjiga, jesu milionski. I to je tako već decenijama. Kulturološke navike, stabilnost i kontinuitet igraju ovde presudnu ulogu.

* U prošlom broju 'Misli' doneli smo kratak prikaz vašeg 'Ilustrovanog englesko-srpskog rečnika', to je pomalo netipično izdanje za vas...

- Ilustrovani rečnik je jedino naše izdanje koje izlazi iz uobičajenog programa. Uradili smo ga u saradnji sa Politikinim Zabavnikom i u prvom talasu smo ga distribuirali preko kioska. Ostatak tiraža plasiraćemo u knjižare i po školama. Prvobitno smo planirali da odmah nastavimo sa narednim izdanjima, međutim, morali smo malo da korigujemo svoje planove...

* Šta to znaci, da li ćete ipak nastaviti sa ovakvim izdanjima?

- Da, nastavićemo sa izdanjima za decu. Verovatno i sa ovakvim vidovima saradnje. Razmatramo nekoliko mogućih koncepcija, imamo nekoliko izdanja na stolu...

* Možete li nam reći nešto o njima?

- Uz izvinjenje, dozvolićete mi da se pozovem na diskreciono pravo, jer u pitanju je ipak poslovna tajna. O našim novim projektima, obećavam, saznaćete među prvima. Na kraju, želim samo da podvučem da je naše strateško opredeljenje da se više posvetimo strip albumima, da povećamo njihovu produkciju, a da, s druge strane, smanjimo dosadašnje forsiranje izdanja za kioske.