BEOGRAD, ČIKA LJUBINA 11/ III
TEL/FAKS. 011/632-191
MOB TEL. 063/892-32-99
E MAIL: bookland@tehnikom.net
www.bookland.co.yu

Bookland
Deci s poštovanjem
Portret jednog definisanog izdavača

Ljiljana Ćuk

BOOKLAND je osnovan 1995. godine, kao specijalizovano izdavačko preduzeće za dečju književnost. Razgovaramo sa g. Radomirom Radovancem, vlasnikom, direktorom i glavnim urednikom. U uvodnoj reči on kaže:

Upravo u ovoj 2005. godini Bookland obeležava 10 godina svoga rada i postojanja. Iza nas je skoro tri stotine objavljenih naslova (za koje mislimo da su sadržinski visoko kvalitetne), tehnički opremljenih u prepoznatljivom tvrdom povezu. Isključivo smo okrenuti književnosti za decu i mlade, a ova oblast književnog rada je i lična vokacija osnivača. Posle gašenja Mladog pokolenja (početkom osamdesetih) na ovim prostorima nije postojao ni jedan izdavač koji se ozbiljno i konzistentno bavio izdavanjem knjiga za decu...

*G. Radovanac, za početak, jedno lično pitanje: Šta vas je navelo da se bavite ovim poslom?

Bookland je porodična firma, čiji su osnivači više od dve decenije izdavači. Ovim poslom ćemo prestati da se bavimo kada ne budemo više osetili porast adrenalina kada se pojavi nova knjiga. Izdavački posao je jedan od najlepših i najkreativnijih poslova, lepotu mu daje i stalan kontakt sa autorima čija vas produhovljenost neretko oplemeni. Na kraju, ali ne kao poslednje po značaju, da biste se bavili ovim poslom, morate da volite decu i da dobro poznajete i razumete njihove potrebe, sferu interesovanja, senzibilitet.

*Koliko edicija postoji u produkciji Zemlje knjiga (prevodeno od Bookland) i upoznajte nas pobliže sa njima?

Imamo trenutno sedam biblioteka kojima pokrivamo svoju izdavačku orijentaciju, odnosno, starosne grupe dece kojima su knjige namenjene. Glavni izdavački projekat je edicija Srpska književnost za decu u kojoj je do sada objavljeno 10 kola od po šest knjiga, a novo, 11 kolo, trenutno je u štampi. Ovu ediciju uređuje desetak naših najeminentnijih srpskih pisaca za decu (Dragan Lukić, Ljubivoje Ršumović, Dobrica Erić, Milovan Vitezović, Grozdana Olujić, Vesna Aleksić, Tiodor Rosić, Vuk Milatović), a operativni i glavni urednik je književnik Dragan Lakićević. Ova edicija je antologija stvaralaštva za decu na ovim prostorima, od Zmaja i Dositeja do danas, i u njoj je zastupljeno ono najkvalitetnije što je ovaj narod stvorio u obliku pisane reči za decu, kao takva, ona je svojevrsna i trajna lektira za sve uzraste. Kola ove biblioteke nisu sačinjena hronološkim redom, već u svakom imate klasike književnosti, savremene pisce i različite žanrove. Sve knjige iz ove edicije objavljene su u jednoobraznoj likovnoj i tehničkoj opremi

Druga biblioteka je Zemlja knjiga, posvećena savremenim autorima za decu, proznim i poetskim.

Biblioteka Hit je posvećena popularnim delima namenjenim tinejdžerima, u kojoj su ponajviše zastupljeni romani za decu i mlade.

Biblioteka Svetska književnost za decu, kao što joj ime kaže, obuhvata svetske klasike književnosti za decu. U ovoj biblioteci je do sada objavljeno sedam kola od po šest knjiga u likovno-grafičkoj opremi na koju smo posebno ponosni.

Duga je pokušaj Bookland-a da programski pokrene oblast književnosti za decu predškolskog uzrasta. Ove knjižice su po formatu, obimu i ilustracijama u potpunosti prilagođene uzrastu dece od tri do sedam godina (tu su: Priče o životinjama, Dositejeve basne, Pesme Čika Jove Zmaja...)

Velikani je biblioteka posvećena mladima od 15 do 18 godina i kroz nju su zastupljeni život i delo ljudi koji su svojim delom trajno zadužili naš narod. Knjige iz ove biblioteke su bogato ilustrovane, urađene u formatu B5 i rado prihvaćene za nagrađivanje odličnih učenika i vukovaca u osnovnim i srednjim školama. Autor svih knjiga iz ove biblioteke je Milutin Tasić (Životopisi srpskih velikana, Srpski velikani nauke, Srpski velikani umetnosti, Velikani I srpskog ustanka i Znamenite srpske žene).

Biblioteka Posebna izdanja (Priče iz detinjstva velikih, Budi lepo dete od glave do pete, Srećni siromah...) posvećena je različitim uzrastima dece i u njoj su objavljene one knjige koje se sadržinski nisu mogle svrstati ni u jednu našu ediciju

*Razlika između Bookland-a i drugih izdavača? I molimo jedan autoportret vlastite izdavačke kuće?

U Srbiji se mnogi izdavači bave objavljivanjem knjiga za decu, ali, čini nam se, uzgredno ili povremeno i bez unapred definisanog programa u pogledu žanrova ili starosne strukture krajnjeg korisnika.

Kreativni centar je, po našoj oceni, jedini ozbiljan izdavač za decu koji je uneo puno svežine u ovaj domen duha. Njegova programska orjentacija se po pravilu ne sudara sa Bookland-om, jer je mnoštvo njihovih knjiga posvećeno predškolskom uzrastu, tu su i priručnici edukativnog i didaktičkog karaktera, enciklopedija, a sada i udžbenika, što nije programsko opredelenje Bookland-a. U ovom smislu naše dve kuće su komplementarne.

Bookland je specijalizovani izdavač za dečju književnost.

S obzirom na svoju programsku opredeljenost, Bookland je postao stožer okupljanja i delovanja desetak najeminentnijih pisaca za decu u nas, koji su ujedno njegovi autori, recenzenti, priređivači i urednici.

Pored prepoznatljivog sadržinskog kvaliteta, imamo i prepoznatljiv vizuelni identitet, uz to, smatramo da naše knjige imaju primamljiv grafički i tehnički kvalitet.

Ovako jasno definisana sadržinska i programska koncepcija produkcije za rezulat ima ugled koji uživaju naša izdanja od strane bibliotekara. Bookland podržavaju razne firme koje naše knjige kupuju za osnovne škole u svojim sredinama, a takođe i od sponzora kao što je, recimo, BANINI iz Kikinde, koji je i generalni pokrovitelj naše produkcije poslednje dve godine.

Kada je osnovan Bookland, intencija je bila da se formira izdavač koji će ozbiljno, dugoročno, konzistentno i isključivo biti orijentisan na knjige za decu i koji će na toj osnovi stvoriti čvrste temelje za dugoročno bitisanje na ovim prostorima. To je bilo moguće ostvariti samo ako istrajate na kvalitetu. Naravno, sa ovakvom programskom orijentacijom nije bilo uvek lako opstati, jer po pravilu takve knjige nisu uvek i komercijalno atraktivne, ali, dugoročno gledano, isplatilo se.

Bookland svake godine primi stotinak rukopisa različitih žanrova i od autora sa različitih geografskih područja. Svaki rukopis prođe relevantnu redakcijsku obradu, a zadržava se samo ono što se po svojoj sadržinskoj vrednosti uklapa u već definisanu programsku orijentaciju.

Sve naše knjige su iz oblasti lepe književnosti za decu i to je jedna od osobenosti Bookland-a jer, kao što se vidi, nemamo slikovnica, enciklopedija, pedagoških i didaktičkih knjiga.

U našim knjigama su zastupljeni svi žanrovi književnosti za decu i to od narodne književnosti, romana, priča, pesama za decu do naučne fantastike. Kao specijalni izdavač u ovoj oblasti, svesni smo odgovornosti koju imamo pred mladim čitaocima. Upravo stoga ne želimo da povlađujemo lošem ukusu, već da kroz lepu i pametnu knjigu formiramo sofisticiran čitalački ukus i stvorimo naviku čitanja knjiga.

Sticajem okolnosti mnoštvo naše dosadašnje produkcije pokriva književnost koja je namenjena deci osnovnoškolskog uzrasta, a možda je to i zato što je ovom uzrastu posvećeno i najviše književnih dela. Naša intencija je da se programski proširimo i na knjige koje se tiču srednjoškolaca.

*Da li po Vašem mišljenju postoji neki recept za stvaranje čitalačkih navika mladog naraštaja?

Prvo deci treba od malih nogu približiti lepu i pametnu knjigu, kako bi se uopšte navikli na sam taj predmet. Deca knjigu treba da doživljavaju ne kao teret i obavezu, već kao zadovoljstvo. U tome veliku ulogu igra lektira koja, na žalost, nije uvek bila prilagođena uzrastu dece, pa umesto da preko nje stvorite čitalačku publiku, po pravilu je gubite jer deca često lektiru doživljavaju kao nešto nametnuto i dosadno. Bookland je u ovom smislu preuzeo na sebe jednu misionarsku ulogu, trudeći se da po sadržaju i opremi svojih izdanja izgradi ljubav prema knjizi te da prvi susret deteta sa knjigom učini lepšim i zanimljivijim.

*Otkrijte nam tajnu: koliko ilustracije prodaju knjigu a koliko tekst?

S obzirom na današnji senzibilitet mladog naraštaja, oprema igra veliku ulogu u prodaji knjiga. Naravno da će svako dete, ako nema već unapred definisano interesovanje, prvo prići lepo opremljenoj knjizi. Ilustracije u samoj knjizi imaju relativnu vrednost, zavisno od uzrasta kojem je knjiga namenjena, odnosno, kod onih najmlađih ilustracije u knjizi su vrlo bitan faktor, a kod onih nešto starijih često vrlo irelevantan.
Ipak, bez obzira na izgled knjige, sadržaj je taj koji definitivno određuje kvalitet, tj. čitanost.

*Da li novi, neafirmisani autori imaju svoje mesto u Vašoj izdavačkoj republici i da li je neko od vaših autora i prevođen?

U našoj produkciji zastupljeni su i autori koji prvi put objavljuju svoje rukopise. Upravo sada je u štampi književni prvenac Ivane Ristić: Mina u zemlji patuljaka. Kako Bookland okuplja sve one pisce koji nešto znače u našoj književnosti za decu i koji su dobitnici mnogih najuglednijih književnih nagrada, sigurno da su mnogi od njih prevođeni na strane jezike. Da ne bi nabrajali, spomenućemo samo našu autorku Grozdanu Olujić, čija su dela prevedena na 24 jezika.

*Šta se novo priprema, naposletku, kakav je odziv tržišta na vašu obimnu produkciju?

Bookland trenutno u štampi ima 14 knjiga. U 11. kolu Srpske književnosti za decu pojaviće se i do sada neobjavljene priče Desanke Maksimović pod nazivom Velika kći, potom Srpske junačke priče, knjiga Branka Ćopića Glava u klancu, noge u vrancu, knjiga Milenka Matickog Priče o snu i javi... U biblioteci Hit pojaviće se novi romani Dragana Lakićevića Goca je nešto lepo i Slobodana Stanišića Igor u Lejkersima a iz biblioteke Velikani Velikani srpskog realizma.

Gotovo sve knjige iz naše produkcije izađu u tiražu od 1.000 primeraka i mi ih po pravilu prodamo za godinu dana. Neka od ovih izdanja, posebno iz biblioteke Velikani, doštampavana su u tri, četiri pa i pet izdanja. Za jedno malo i relativno siromašno tržište, priznajemo da smo zadovoljni.

*Kako ocenjujete PDV i koliko on ugrožava Bookland?

S obzirom na dosadašnju kupovnu moć građana, kao i slobodnu društvenu apsorpciju knjiga (otkup knjiga za biblioteke), PDV još više udaljava knjigu od čitalaca, tj. smanjuje kupovnu moć. Sigurno je da trenutak za uvođenje PDV nije primeren ovom našem vremenu, mada mislim da on neće bitnije ugroziti knjigu.

Položaj izdavača u Srbiji u ovom trenutku mnogo više ugrožava tzv. kiosk prodaja, putem koje se, zahvajujući monopolskom položaju jednog izdavača, ugrožava cela delatnost. Ova vrsta prodaje polako ali sigurno gasi i onako malu knjižarsku mrežu. Knjige sa kioska završavaju i u školama i bibliotekama i obezvređuju rad preko trista izdavačkih kuća u Srbiji, a koje iza sebe nemaju tako jak medij kao što je Politika i tako razgranatu prodajnu mrežu kao što su kiosci. Sve mi ovo liči na onu narodnu: Zbog kilograma mesa, koljemo celog bika.

*Kako Vam se čini ideja da umesto oktobarski sajam knjiga počnemo da upotrebljavamo izraz oktobarski vašar knjiga?

Sajam knjiga je decenijama sigurno jedna od najposećenijih sajamskih manifestacija u nas. Sama ova činjenica pokazuje da Sajam ima svoje značajno mesto u našoj kulturi, pošto istovremeno pokazuje veliku žilavost izdavačke delatnosti koja je opstajala uprkos svim nedaćama poslednjih godina. Ova manifestacija po svojoj posećenosti, takođe, pokazuje koliko naš narod voli i ceni knjigu.

S druge strane, svake godine je to sve manje sajam knjiga u punom smislu te reči, a sve više vašar knjiga. Iz godine u godinu gubi se smisao prezentacije novih knjiga koje su izdavači objavili između dva sajma a dominira komercijalni deo priče. Posetioci na sajmu više i ne ulaze na štandove izdavača, već se prevashodno zadržavaju na prodajnim tezgama. Na ovoj sajamskoj manifestaciji je sve manje sklapanja poslovnih aranžmana, zaključivanja ugovora o prodaji autorskih prava, okruglih stolova o položaju knjige...

Možda je sve ovo tako zbog činjenice da dugi niz godina ne postoji adekvatna asocijacija izdavača koja bi ovoj sajamskoj manifestaciji pružila oreol najznačajnijeg kultunog događaja u nas.

*I, na kraju, Vaša lična procena, čitaju li naša deca?

Naša deca! Čitaju sve manje, i to sve češće skraćena i prepričana izdanja originalnih autorskih dela.

Ovo je jedan sociološki problem koji zadire u pitanje porodice, škole i celog društva.