Sa ženskog stola

Po fonu, dužini, stilu, tematici, to su raznorodne priče, pisane sa naglašenom svešću o ženskom predznaku stvaralačkog bića. Mogle bi se grupisati u nekoliko celina. Niz priča za okvir ima mit, bajku, neku biblijsku potku.
Takve su Čedo zvano vreme (pojam vremena začinje se bolnom spoznajom žene - primata), Odiseja (izopštenje jedinke koja misli i njenih retkih nastavljača - zauvek prognanih), Brigožderci (detronizovanje arhetipova i nosilaca mitskih i istorijskih ličnosti), narativno usporena pripovetka Šapat u 20 slika (bavi se biblijskom dvojicom, Avramom i Isaakom, pretpotopskim nesporazumom oca i sina, verskom zaslepljenošću i bračnom prevarom Reveke sa posilnim Elijezerom), Hotel Exit je drugačije tumačenje mita o Tezeju, Arijadni i Minotauru (Tezej i Arijadna su jedno biće, a prelomna tačka svesti je smrt čiji je ekvivalent čudovište iz lavirinta), Sudbina kao zamka je palimsest preko priče o Kainu i Avelju (zapravo, nisu bila dva brata, već brat i sestra; ispričana je njihova tragična ljubav), Uspavani lepotan (vampirska oda Edipu i njegovoj slabosti), Jaje je postistorijsko 'Dan posle' sa savremenicima koji se slučajno zovu Adam i Eva (Adam - čuvar zoo vrta luta zgarištem i u opštoj pustoši nailazi na neobično, veliko jaje, kasnije i na osobu po imenu Eva, kojoj ovog puta on, kao kontra simetrija Postanju, ima nešto da pokloni). Kocka, kocka, loptica je metaforična drama o muškarcima (kockama) i ženama (loptama), sa kulminacijom i razrešenjem, napisana u maniru teatra apsurda. Sastoji se od 50 malih celina i podseća na moderan psalam.
Kemp prikaz homoseksualne ljubavne storije, uporedo sa još jednim hetero odnosom koji se raspao, tema je priče Točak sreće. Postoji krug pripovesti sa realnim ljubavnim konstelacijama (Joanis, Faluscinacija, Vir, Velimir, Orfej, Vatreni labud - ledeni zmaj, Cena izbora, Ljubavni pacovi) koje su nekakva mešavina naturalističkih zapažanja i filozofskih reminiscencija, sa dosta plastičnih opisa i malo sreće u krajnjem ishodu. U, da ih tako nazovem, 'filozofeme' ubrajam male rasprave: Mitomanija, Evareka (prevrćući prirodne brojeve, tražim korespondenciju sa stvorenim i nalazim da je Eva, ženski princip, stvorena pre Muškog; šaljivi ton relativizuje iznetu tezu). Žene sa drugih koordinata obrele su se u pričama Bahtinovski dijalog (Litvanka), Vlasjuk (Ukrajinka), You have my heart too (Izraelka) i daju zbirci egzotičnu i kulturološku notu, doprinoseći opštem ženskom fonu knjige. Ispovest kornjače je zen priča o utišavanju uma, mirenju sa Putom, svođenju na Ništa, na duboki mir. Čist zen je i kratka rečenica u 'priči' Zvezda koja pada. Rana iz detinjstva u gro planu otvorena je u Lutkarskoj predstavi 'Oprosti', gde se ponire u problem krivice sve do genetskog determinističkog nasleđa. Glavni lik Kakica propušta životnu šansu i opravdava svoje bogomdano ime u pričici Kakica i ljubav. Rezignirani lament nad samoćom ispričan je u Ženi bez čoveka. Kihi i Vegeterijanac su dve priče koje samo naizgled govore o gubitku kućnih ljubimaca. Kontrapunkt biblijskom Šapatu u 20 slika čini, takođe nagrađena, futuristička priča Art of time (junakinja se prebacuje 100 godina u budućnost i dospeva u telo muškarca; ponevši određena iskustva, vraća se u momentu začeća svog deteta koje će uticati na performanse 'bio' kompjutera...)
U Afrikanki susret sa budućom prostitutkom koja ima AIDS i beži od gladi u Crvenu četvrt Amsterdama. Bajka o zlatnoj zmiji govori o ženskom junačkom putovanju ka uceljenju i ishod je srećan, što opravdava izabrani žanr. Njoj nasuprot stoji priča Reč ima zla veštica, potpuno naopačke, iz ugla maćehe, ispričana bajka o Snežani i 7 patuljaka. Fast food je pohvala sporosti i distanciranje od kratkoročnog, metaboličnog, fiziološkog življenja. Priča o Li je povest o alter egu u liku devojčeta kojem se događa niz banalnih situacija. Predmetna, neemotivna, samoironična storija o onom nelepom delu nas samih koji držimo u izgnanstvu. Tu su još priče Obala peni, Idi, In my terms, Rana i napisane su na tipično ženski emotivan, ako ne i sentimentalan način. Trava je OK je testamentarna slika jedne uobražene ruže koja se usred đubrišta konačno otvorila i predala svojoj sudbini.