1. Bila jednom jedna lopta, providna i sačinjena od zvukova. Neko bi rekao od muzike. Ali Neko je bio jako daleko i mrzelo ga je da govori. Ali nije bilo nikoga ni u blizini ni u daljini. Ali Neko nema običaj da govori. Ali. Ali. Ali.

2. Kad je bila mala i nevaljala, imala je običaj da beži. Sve dok jednoga dana... Nečuveno, rekle su istovremeno ona i ogromna astronautska fekalija, koju je lopta u velikoj brzini, tamo iznad atmosfere onako bestežinski prestigla. Što danas ima satelita! Nigde više ne možeš biti siguran! Fljas!

3. Od treska o Zemlju mala, nevaljala lopta se poput amebe razdelila. Jer da bi malo postalo veliko, pridodato mu je još jedno malo. I malo po malo, lopta je uz veliku zvonjavu rasla. Sad više nije bila nevaljalica, sad je bila zvonjalica.

4. Dakle, zvonjalica je morala da nauči razne vragolije. Izdanak-lopta (u kojoj su se dešavale nuklearne reakcije) bila je dugoročni izazov. Korenska lopta, nekad providna, sad je menjala boje brže od svih kameleona zajedno. Naučila je da se savršeno uklopi u sredinu. Da se savršeno uklopi u tekst (takoreći, da nam ispari pred očima). Da savršeno palacne jezikom i tako nevidljiva dobije svog insekta. (čitaoca)

5. Ali u osnovi, lopta zvonjalica je htela da upozna jednu crnu loptu pošto joj je dozlogrdilo da bude sama. Jer, lepše je biti sam u društvu. Jer, dve lopte - to je raj na kvadrat. Jer je bila romantična.

6. Tako se ona popela na zid. Tiho zazvonivši. Kako postojim ja, tako postojiš i ti.

7. Kako postojim ja, tako postojiš i ti, odjeknulo je kroz planetu. Talas je otišao do drugog kraja globusa i vratio se oslabljen, ali mu je lopta dodala istu frekvenciju: Kako postojim ja... Rezonanca je tutnjala kao 1000 gromova. Ali te herce ne bi ni slepi miš uhvatio.

8. Ishod svega je ova slika: Lopta preneraženo gleda svoj odraz. (Nije ni znala da je toliko lepa.) Pred njom je sfumato-ogledalo. Neko ko je voli (nazovimo ga Slučaj) stavio ju je u istu kvantnu kućicu sa... Tek sad se zvonjalica malo odmakla da odmeri. Oh, pa to je kocka.Oh, merde.

9. Lopta se zaljubila u kocku na svoj loptasti način. A i kocka se jedva pokupila. Njihove komandne table bile su nekoliko dana paralizovane.

10. Ali. Ali. Ali. Kako se dva potpuno različita geometrijska tela mogu... Poljubiti... Nju ne možeš ni poljubiti, tugovala je kocka. Vrti se kao luda. Luda lopto! - reče joj u sebi. Ona, u stvari, ne čuje, sve se više srdila kocka. Opsednuta je svojom zvonjavom.

11. Luda lopta je trezveno pratila svoj speen. Ta jedna tačka u kojoj se njih dve susreću morala je da bude sve tačke na njenoj površini u što kraćem vremenskom roku. Za manje od...Sasvim izvesno lopta će se raspršiti. Sasvim izvesno od lopte neće ostati ni gola tačka. Sasvim izvesno lopta ima neki gadan razlog kad se ponaša ovako idiotski.

12. Kocka misli da sam ja luda, lopta se pokunjila i otišla u park da skakuće. Ne voli me... Lopta misli da je savršena. Volim tu blesu. Oh, stvarno je silna. Kao zvezda. Volim je ćoškovima, volim je zubima. Volim je i onim što nemam. Volim je njom samom. Ona misli da je ne volim. Volim je i zato što misli da je ne volim.

13. U parku vlada tišina. Lopta ima užareno srce, užareno sunce, užarene sunčeve pege, užarene vatrene oluje. I zna ona: Sve što je dobila, dala je sebi. Kocku, čije oštrice bole, samoj sebi je poklonila. Pa sad će lepo, strpljivo te oštrice prvo u sebi zaobliti, jer te su oštrice njene ranice, neka geometrijska, rudimentarna nesigurnost, neka reč patnje, neka gvozdena klopka za lisicu u šumi, neka soba u sopstvenoj kući za koju ne zna, neka niša u zidu, neka biserna rana u memli... Kocko, kockice, ti si loptica, zar ne?

14. Zar ne? Ne... Ne... Ne... odjeknulo je parkom koji je u rumenom odsjaju zalaska bio nalik pustinji oblivenoj odsjajem rumenog zalaska. Sunce je zalazilo. Nepredvidivo. Neponovljivo. Isto. Negde izlazeći.

15. Tako se i pauk pomeri u ćošku neveselo i pomisli: 'Ali treba disati, disanjem izmeriti svoje malo postojane svetove...' , neveselo pomisli kocka sa uzdahom duboke, kockaste tuge.

16. Volim je zbog sve one vatre od koje je kaljena, volim je jer je prekaljena. Volim je jer je gusta kao svetlost. Volim je jer je nepomična. Volim je jer nemam izbora. Volim je jer je ne volim. Jer stvar nije u volim i ne volim. Stvar je veća od volim. Stvar nema ime. Zaumna je i očigledna... Lopta i kocka su svaka za sebe vodile gotovo identičan monolog. Svaka za sebe znala je tajnu o sreći, tajnu o sreći da si već srećan. Već srećan, već zadovoljan, hm, hm..., hmkale su svaka za sebe. Ali, čemu onda drugi? pitale su se svaka za sebe. Da je barem Neko bio tu da im kaže da je tajna sreće udvoje u tome da si već srećan udvoje.

17. Kocka hoće samo da se kockamo, jadikovala je lopta neprimetno kao žalosna vrba pod snegom. Lopte misle samo na loptanje, zbunjivala se kocka.'Hajde da se loptamo! A šta misliš da se malo loptamo? A ne bi bilo loše loptati se, hm?' Zaista, dosadna lopta.

18. A onda je Neko, prezauzet ćutanjem, Neko ko je imao dobrih razloga da mudro ćuti, dobrih razloga da ima dobre razloge, podvukao sledeću sentencu u jednoj knjizi i poturio je lopti: Treba biti na visini sudbine. Naime, ravnodušan poput nje.

19. Lopta na klupi, u parku, mirno, ravnodušno sedi i povraća. Zatim joj se smuči, odskakuta do kocke i reče: Volim te ravnodušno! I ja tebe, luda lopto! reče kocka uz primesu dobrog raspoloženja, uz primesu dosade u glasu, uz primesu želje za kockanjem. U to ime što se ne bismo malo skockali?

20. Lopta i kocka u cepelinu koji se ljulja, u cepelinu koji lebdi poput lebdeće prasice, u naduvanom kožnom cepelinu kao u gajdama koje tek što nisu prsnule, ljuljajući se i lebdeći.

21. Postoji 1000 načina da upropastimo ono što imamo i samo jedan da to sačuvamo, precizno pomisli kocka. Znam, pomisli lopta. Znaš?Ti? radoznalo i sumnjičavo (u stvari, više sumnjičavo, nego radoznalo) pomisli sumnjičava telepatska sabesednica. Možda i nisam kockasta, ali toliko barem i ja znam, na ivici suza pomisli lopta i sklizne u njih (suze).

22. Lopta roni velike, okrugle suze (da čitalac ne primeti). Cepelin propada u večnost, na tri santimetra odavde. Kocka ćuti k'o budala.

23. Budući ograničene, dođoše one kod Piramide da ih ona posavetuje neograničenosti. Prvo sanjajte da ste zajedno! Sanjajte! Sanjajte! Zašto, pobogu, ne sanjate?

24. Sanjala sam da sam u cepelinu... koji lebdi kao prasica na nebu ... da te ljubim... da sam ti se uglom zabila do srca... Luda lopto, jesi li ti uopšte luda, uopšte lopta? ... jesi li ti uopšte ti? ... i ove reči, jesu li uopšte reči? ... i uopšte itd.

25. I tako... Itd.

26. Lopti dođe drugarica. Blago tebi kad imaš tako divnu kocku. Ne znaš ti kakav je pakao biti sa njom. Zašto?, upita lopta loptu. Ukaljala mi je ličnost. Rekla mi je da sam previše obla. Što je tačno, druga će. Nisam rekla da si obla, rekla sam da si jajasta, ubaci se kocka iza scene. Dakle, ja sam ti jajasta? Može biti. Ali ni ti nisi savršena. Nedostaje ti jedan ugao. Okrnjena si. Ah, kako smo mi jedan jadan par. Loptina drugarica lopta pogledala ih je preneraženo: Znate li zašto Bog ljudima ne daje krajnje, srećne ljubavi? Iz samopoštovanja.

27. U snu je kocka mogla da naskoči na loptu preko 150 puta, kao lav na lavicu u vreme parenja. Uz već postojeća 4 ugla, tri plus jedan krnji, izašli su joj ćoškići na svakom pedlju geometrijskog joj tela. Mogla je da se kotrlja gotovo bez napora. Ali. Beše to san.

28. Ali. San postoji samo zato da bi se ostvario. Da bi se videlo šta će se posle.

29. Dogodilo se nekako i parenje. I nije uopšte bilo tako teško kao što se činilo. Pod istim krovom, među istim zidovima, nakon tri dana, međutim: Svakog čuda za tri dana, flešne kocki. Lepša si mi bila odsutna, flešne joj opet. Napolju je blato, reče.

30. Profanizuješ sve. Ne znaš da zavodiš. Mislila sam da si veća, reče lopta smanjujući se.

31. Kako se voli pustinja, to znam. Ali kako se voli lopta?

32. Lopta se okrenula i otišla. Ili njen ego. Ili njen geometrijski volumen koji je živeo pre milion godina kada se sve ovo i događalo.

33. Crna mačka joj je prešla put. Taj njen.

34. Kocka je slegla sad već malo zaobljenim ramenima. Pauk u ćošku crkavao je od gladi. Mogao je i da skapa da je mogao. Nije lako biti pauk koji gladuje, koji će umreti, koji zna tek ponešto o pletenju mreža i o različitim ukusima insekata, koji je video jedino agoniju svojih žrtava i zbog toga živeo. To je teško.

35. Lopta u sebi napipa malo, crno, kockasto srce. A nekad su srca bila srcolika. Gle, reče, gle.

36. Beše to san nad snovima, zapeva Neko iz budućnosti, Neko, zadovoljan obavljenim poslom, željan poslepodnevnog odmora, Neko iz zadnjeg dvorišta gde paunovi legu lekovita jaja za malu bolesnu decu.

37. Meni je dobro tamo gde sam ja, glupo se lopta pogleda u ogledalo. Sve što sam dobila, dala sam sebi, stuži se kocka. Pa šta onda nije u redu, rekoše u isti glas. Sa upitnikom i uskličnikom iza rečenice i s kvantom uznemirujuće tišine iza znakova interpunkcije.

38. Sve priče nekako jenjaju, samo priče o loptama i kockama na ovom svetu ne prestaju.

39. Večna je priča o lopti i kocki, večna i nepremošćena.

40. Lopta je stvorena da bi se loptala. Kocka da bi se kockala.

41. Crna kocka, bela lopta.

42. Neko je tako zamislio igru. Da igra lopte i kocke bude nemoguća. Neko bi, kad bi samo Neko hteo, mogao da stoji između njih i šapuće kako se po minskom polju šahovske table prelazi bez štete po zdravlje. Nema gubitaka. Neko je večiti pobednik. Sasvim razumljivo za jednog autora.

43. Jao.

44. Možete li da zamislite kako boli kad jedna teška i muzikalna kocka slučajno očeše loptu, opne tanje od peluda na jabuci? Možete? Lopta mora momentalno da se regeneriše, zar ne?

45. Kocka bi da prokocka svoj život ispunjavajući se žuči, medom i vinom naizmenično. Nije imala razloga da ulaže u nešto što je, na kraju krajeva i početku početaka a možda i na sredini sredine, prolazno. Ali jedno nije mogla da prenebregne: Nigde nema takve lopte. I šta sad da radim s njom?

46. Šutni je, povika Hor iz pozadine. Šutni je.

47. Lopta i kocka u pustinji. Sve je suvo, istrošeno. Nigde izvora. Ni Mali princ da naiđe. Kocka zamišlja da leči Planetu (lakokrilo je obuhvata), što čini da ona to i čini. Lopta veselo plače. Prilaze pustinjske zmije da se osveže.

48. Moram da unesem promene u naš suviše skladni život. Odlazim. (Lopta) Opet? (Kocka) Gde? Nigde (Lopta će zenonovski, odlazeći u pravcu svog koncepta) i reče bez žaljenja: Kocka je bačena.

49. Večna je priča o loptama i kockama.

50. Večna i nepremošćena.