Kako je pokisli miš ušao u istoriju

Ja sam pokisli miš. Znate me već. Ja sam onaj koji je toliko pokisao da je to ušlo u sva poređenja sveta.

Prvo je noć bila toliko zgusnuta pritiskom da je zverinje ujedalo sve što se micalo. S olakšanjem smo dočekali pljusak. Nisam našao zaklon, izleteo sam na put i trčao do besvesti. Ugledao sam svetlo kroz vodu koja je lila sa svih strana i povremeno me povlačila sa sobom. Konačno se probih do nekakve kolibe i stadoh pred vrata, ispod kojih je dopirala toplota doma i mala titrajuća linija. Nebo se lomilo. Kiša je zalivala i ispod nadstrešnice. Na oči se nije moglo gledati, a dah, ah, dah, kako ga je bilo teško udahnuti. Nisam imao snage da proustim. Tresao sam se od nadolazeće groznice. Bio sam mokar i promočen do kostiju. Od zime sam se stvrdnuo. Onda se nebo smilovalo na mene. Vrata se otškrinuše i uze me neka žena u čijoj sam se šaci otvorio.