Afrikanka
Upoznala sam Tanu iz Konga na Hitrou. Ja sam se sa vikenda vraćala u Nemačku, ona je išla u Amsterdam. Njene drugarice već rade u crvenoj četvrti. Kako je pribavila papire i pare, neće da prizna. To ne fer, kaže ona s teškom gorčinom u glasu i pogledu kao neko gnevno i osvetoljubivo joruba božanstvo. Ja HIV, ti ne-HIV, ja crn, ti beo, ja nema para, ti ima para, ja nema cipela, ti ima... Pokazuje rukom na svoje prašnjave patike kakve se kod nas nisu nosile ni u vreme najveće bede. Naspram Tane, ja sam povlašćeni sloj društva, odabrana da živim i da mi život ne bude oduran i užasan kao njen.

- Povela bih te sa sobom, ali ja imam dete, a ti HIV.
- Tana ići Amsterdam i živeti kao čovek. Tana ne biti sluga za ti.
- Tana, ne smeš ljudima da govoriš da si HIV pozitivna, svi će bežati od tebe. Moraš zaštiti klijente koji ti budu dolazili.
- Ti biti 'lovac za tuga', samo tebe Tana reći. Moja mama dati bolest, ona otići... prošla godina...

Izvadila sam slatkiše iz torbe i sasula joj u haljinu na cvetiće. Ona je ustala i slatkiši su popadali sa njene crne isprane leje sa cvećem. Njen znoj je imao miris pepela i zapahnuo me je.
Pogledala me je bez osmeha i izašla iz naše slučajne konverzacije kao iz toaleta.
Moj vikend u Londonu je bio izgovor da mi se desi Tana. Jedna ogromna preteća kugla nesreće.