 |
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
 |
Odiseja
...onda je jedan slučajni egzemplar, odmarajući se pod banana-drvetom, pronašao Ogledalo sjaja.
Zemljani čovek beše usamljen pa se iz njegovog zemljanog rebra, koje mu se odvali dok je spavao, izrodi zemljana čovečica. Njihov svet beše sreća blata sve dok ne nanjušiše trag koji je vodio ka blagoslovenom Drvetu banana. Okusiše plod i uspeše se najviše što su mogli. Na horizontu se dešavao velelepni zalazak Sunca. Blato više nije usrećivalo. Valjanje je palo u senku krasnog prizora kojeg nisu mogli zaboraviti. Kad bi veče, napustiše brlog i krenuše natovareni bananama. Put je trajao dugo, Sunce je uvek tonulo. Zemljani i Zemljana izrodiše male majmune, koji izrodiše sledeću generaciju malih majmuna, koji posle, jednako lančano, izrodiše sve potonje generacije majmuna. I namnožiše se silno. Čitave horde su milele prema Zapadu. A onda i poslednji među njima zaboravi kuda idu.
Da je nama blato naših praroditelja, jadao se majmunski narod, predajući se raznim vidovima samozaborava i degeneracije.
E onda je jedan slučajni egzemplar, odmarajući se pod banana-drvetom, pronašao Ogledalo sjaja. Majmuni se sjatiše, ali sve što su oni mogli videti beše tek njihov vlastiti odraz, te omrznuše na egzemplara koji pobeže sa svojom ženom i nejači. Rod ovaj odabrani nauči se sjaju čudesnog ogledala, a majmuni ostadoše majmuni (jedina promena koju su pretrpeli beše neznatan potez genetskog mejkapa).
Tako da mi danas imamo potomke dve vrste, naizgled potpuno iste. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
