You have my heart too

Jonit je Jerusalimka koju još nisam lično upoznala. Po svemu je izuzetna. Ima snažnu volju da nauči srpski jezik i izrazitu emocionalnu inteligenciju. Ne znam šta je bio okidač da se s njom, putem naše prepiske sprijateljim, ali jedno je sigurno, njena pisma su prijatan predah od manje prijatnih dnevnih obaveza. I još nešto. Ona budi ljubav, a to je ono dragoceno nešto, čega je najmanje u našim svakodnevnim životima. However, nadam se da je neću razočarati kamenim licem, čija je distanca samo pažnja i ništa drugo, ili je uplašiti svojom, od patnji života naučenom, samodovoljnošću. Jer, ako i jesam samodovoljna, ovaj fini začin sa Bliskog istoka upravo mi je falio da shvatim kako je moj život siromašan začinima. Nekoliko dana pred 2004. ili trećeg dana odnazad, Jonit je otišla do Zida Plača, prethodno je napravila jednu predivnu fotografiju panorame grada, i tamo kod starog kamenog zdanja, uz molitvu na hebrejskom, ugurala papirić sa mojim imenom u neku pukotinicu. Ubrala je twig-grančicu žbuna i spakovala malo zemlje nedaleko od Zida, jer je prilaz popločan i zemlje podno zidina nema. Potom je, kako piše, otišla u jednu crkvu nedaleko odatle, i opet ubacila papirić sa mojim imenom u kamene pukotine koje su po predanju nastale kad je Isus Nazarećanin uskrsnuo. Tu stoji ikona sa Njegovim likom. Tako se moje ime ugnjezdilo po svetim mestima, a moja misao nadvila se i zagrlila vekovni kamen i belinu trajanja tih svetinja, a da se nisam ni pomerila iz svog grada. To je bio mali znak pažnje koji su mi poslale svetlosne senke Jerusalima, i ovo je moj skroman način da im se na tome zahvalim.

Jonit mi je u jednom skorašnjem pismu napisala da sam je tronula do suza. To je bilo kad sam, na njen predlog da ispiše molitvu za mene i preda je Zidu Plača, otpisala da 'ne mislim da ljudi treba da idu levo - desno, tražeći mesto za molitvu, jer je To čemu se molimo svuda, a ponajpre u nama, ali da, svejedno, imam veliko poštovanje prema svetim mestima i svetim ljudima, te da, tek, napiše moje ime i ubaci ga među kamenje'.

You have my heart , napisala je na kraju svog iscrpnog pisma četrdesetdevetogodišnja Jonit, rođena u znaku Riba. You have my heart too, otpisala sam joj, jer je moj engleski skroman za dublja obrazloženja i - jer imam potrebu da govorim istinu, čak i kad je tako jednostavna.

Jonit dolazi u Beograd za pravoslavni Božić. Radujem se što ću je upoznati.