 |
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
 |
Čedo zvano vreme
Ona kao slepac gleda u zvezde, ali shvata šta je tišti. Nema potomstva, na nju svaki skot navaljuje. Drama sparivanja se stalno ponavlja, a ona uvek ostane gladna. Veče. Dve nage spodobe sede kraj vatre i bulje u prazno. Muško i žensko. Ženka štapićem, oštrim s jedne strane, skida naslage blata s nogu i povremeno se trgne jer otkine i poveći čuper dlaka. Mužjak se malo namesti i iz čučnja usmeri snop mokraće na njena stopala. Ceri se. Para se diže iz barice u kojoj ona sad zadovoljno trlja noge. Umotani su u krzna, čije unutrašnje strane još smrde po strvini. S vremena na vreme njuše s posebnom koncentracijom šta donosi vetar koji im pirka s leđa. Pun mesec svija gnezdo na vrhu ogromne sekvoje dok dve samotne prilike, opčinjene romantikom neba, bištu jedno drugo, umilno grokćući. Bez uvoda, mužjak brzom kretnjom postavlja ženku ispred sebe i s leđa joj, udarajući je i vukući je za zamršenu i vašljivu kosu, grubo stavlja polni organ u utrobu. Ona se trese od zadovoljstva sparivanja, ispuštajući težak vonj koji ih oboje omamljuje. Ciče, stenju, ona mu svaki čas pokazuje zube preteći, ali on već pobednički urla i eto ga u majmunskoj ekstazi. Mužjak izgleda spokojno, ženka slini. Zarežavši na mužjaka, ona vrati svoju teritoriju kraj vatre koju je ovaj bio preoteo, nju oteravši cepanicom. Posle kratke tuče i pošto je mužjak još malo podložio suvog granja, ovo dvoje se namestiše svako u svoju mešinu od životinjske kože. On ubrzo utonu u san, ženku privukavši sebi kako bi mu bilo toplije. Ona kao slepac gleda u zvezde, ali shvata šta je tišti. Nema potomstva, na nju svaki skot navaljuje. Drama sparivanja se stalno ponavlja, a ona uvek ostane gladna. Zašto, pita se, zašto, a njene krmeljave oči životinje kao da dobijaju crtu ljudskosti. Za takvih noći, kad je bol brusio misao, rađalo se veličanstveno čedo primata. A ona. Ipak se okotila pred kraj svog kratkog života. Donela je na svet muško, vođu čopora koji je umeo da se zagleda u svod sa zvezdama. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
