Evareka!

Kvadrati od 1, 2, 3 i 4 - od prva četiri prirodna broja - su 1, 4, 9 i 16. Upravo po toliko parova elektrona kruže oko jezgra ama baš svakog atoma ovog sveta, uredno raspoređeni po orbiti, dakle, u prvoj 1 par tj. 2 elektrona, u drugoj 4 para tj. 8 elektrona, u trećoj 9 parova, odnosno 18 malih cvrkutavih vrabaca, i u četvrtoj velika familija od 16 parova! (Do ovog mesta priča ima vidljivi red. Na petoj orbiti ovaj zakon više ne funkcioniše.) I svi oni zuje oko centra. Kakve su reperkusije rečenog zakona na moj život prepun proizvoljnosti? Stvarno, pitanje je što sve mora da se okreće oko nekog centra i šta čovek da radi sa tom suludom slikom toliko centara svuda - sve sam centar do centra i okolo neka igranka! Ovo sve ne prestaje dok je sveta i veka, Sunca i Meseca i drugih nebeskih tela. Prvo imamo Sveti Duh, on je Prima Materija. Iz Prime prvo iskače Vodonik, hemijski element sa samo jednim inokosnim elektronom, to je sin, onda Helijum, Eva, proistekla iz rebra Vodonikovog, sa onim prvim parom elektrona u svom jedinom prstenu, to je kćer. Sin i kćerka Prime stupaju u nekakav (seksualni) odnos i nastaje ceo panteon elemenata koji su periodno raspoređeni. Ne znam zašto Mendeljejev nije taj sistem nazvao strukturalnim ili atomskim ili geneološkim stablom elemenata, zašto baš periodnim. Period je vremenska sekvenca. Šta sad vreme ima sa ovom pričom? Ali, da se vratim poenti. Ako se stvari usložnjavaju, tj. idu od proste ka složenima, moramo da priznamo da je ovaj svet načinjen na incestuoznom zagrljaju brata i sestre. Takođe, moramo da priznamo da je sestra proistekla iz brata. E sad, evo šta mi se ne sviđa. Zar nije uvek bilo reči o tome kako je muški princip parni, a ženski neparni i kako može iz Tate da izađe Mama? Po definiciji Mama se reprodukuje, a ne Tata. U stvari, prvo je bila Eva! Eva je Vodonik! Po meni, njoj nije ništa uzeto da bi nastao Adam, nego joj je pridodato. Pridodat je još jedan elektron. Tako je Eva dobila falus. Dakle, sad smo imali dve Eve. Prva Eva i druga sa alatkom, raonikom. Rečju, izlazi da je svet u osnovi matrijarhalan. Ovaj zaključak sam izvela iz dva aksioma, prvo, da jedino iz Majke nešto može da izlazi i ovaj princip je očigledan, dosledan i neosporan u svetu oko nas. Drugi je nategnut i oslanja se na parnost i neparnost brojeva, što preuzimam od pitagorejaca.

Da se vratim reperkusijama svega ovog na moj skromni život. Centar je svuda raspoređen. Moja osoba ima nekoliko milijardi ćelija, svaka ćelija mnoštvo molekula, o atomima da i ne govorimo. Svi oni imaju centar. Centri su nezamislivo majušni i imaju elektronsko prstenje oko sebe na nezamislivo velikim udaljenostima od onog majušnog centra. To znači nekoliko stvari: Prvo, tkivo mog tela (Za misli i emocije ne garantujem, mada ko zna.) sastoji se od ogromne količine centara (ne znam da li ti centri imaju neki svoj centar, jer ako imaju, nisam daleko od pomisli da i svaki čovek ima centar, a ako svi imamo taj najcentar, mora da i svi ljudi zajedno imaju neki najnajcentar, centar svih centrova (Molim vas, nemojte me napustiti sada, već se i sama gubim!!!)); sastoji se od ogromne količine praznog prostora, jer poznato je koliko je jezgro atoma malo u odnosu na ceo atom koji se završava zadnjom orbitom; sastoji se od jedne lude trke elektrona, što oko svoje ose, što po tim orbitama, prema tome, sve je kruženje i moja poruka bi bila Sve kruži! To dalje ima značiti da smo svi uključeni električni aparati, da stvaramo električni naboj, da su naši elektroni promiskuitetni i presipaju se gde god je to potrebno. Naime, teže da zadovolje onaj kvadratni parni zakon. Promiskuitet je, dakle, ugrađen u postojanje, ali uređeni promiskuitet. Nije to baš svako sa svakim. Gde je deficitarna orbita, stvaraju se male ekonomske zajednice, odnosno molekuli, ćelije društva. Verovatno je reč promiskuitet preteška. Što je čovek kompaktniji, to je manje promiskuitetan, mislim, tako ispada. I s druge strane, čovek je sistem, on samo nalikuje onome od čega se sastoji, celina nije pljunuta delovi. Celina je više od zbira svih delova zajedno. U tu celinu ugrađeni su i drugi hiper planovi, tj, tekstovi, tj, zakoni.

Litijum, Berilijum, Bor, Ugljenik, Azot, Kiseonik - porodica se množi... Moram jednom da nastavim ovu sliku. A sad da vidim od čega ću živeti i kakvu električnu porciju da unesem u uređenu prazninu stomaka?