Cena izbora

Stalno je priželjkivao nešto spektakularno, sluteći neodređeni ali mogući spas. Hteo je sve da promeni, čak i kožu. Smetale su mu i sopstvene oči. Toliko je bio ponosan da bi tu istinu mogao jedino da saopšti u nekoj zatvorenoj i teškoj pesmi. Jednog dana, nevinog i sivog kao i svi što su mu bili, sreo je ženu koja je odgovarala njegovom snu, beše nedohvatna, daleka, no ipak ljubazna. Dopali su se jedno drugom. Međutim, njegova kuća je bila pretrpana i on nije imao gde da je pozove. Ona isprva nije htela da se upušta s njim u bližu intimu, ali ju je svojom strašću u nastupu potpuno zainteresovao. Htela je da je on primi kako dolikuje, uz počasti. Ispričala mu je jednu priču koja je počinjala rečima: Stalno je priželjkivao nešto spektakularno...
Ako želiš mnogo, zašto pristaješ na malo? , pitala ga je. On ju je nestrpljivo skidao u jednom javnom WC-u jer to je sve što je mogao da joj pruži. Pošto pristaneš na malo, izgubićeš pravo na veliko, rekla mu je. Još uvek možeš izabrati mnogo, ali posle ovog... Uzeću malo, da bih dobio veliko!, prostenjao je dok ju je uzimao. Upravo si od velikog napravio malo. Za veliko mora da postoji mnogo prostora.

Oprala je ruke i umila se. Izašla je bez pozdrava. Gubitnik, pomislila je i nasmešila se jednoj osobi za koju nije bila sigurna da li je muško ili žensko, stara ili mlada, lepa ili ružna. Tek, primetila je u prolazu da joj je taj neko odgovorio osmehom. Za to vreme čovek je gledao svoj odraz u ogledalu u onom javnom WC-u i dugo se i bezuspešno prisećao da je živ.

Želim veliko! Veliko, napraviću ti mesta , vrati se!, vikao je, ali je i veliko postalo malo i zato više nije mogao da ga nađe. Budući mali, načinio je izbor malih ljudi i tako propustio priliku da poraste.