Orfej
Živim, zapovednim pogledom, sa malo nadutosti u blago napućenoj gornjoj usni, plutonski razoran, šarao je nonšalantno po mom licu kao po kakvom pismu kojim je preinačio smrtnu presudu u pomilovanje. I dok je njegovo oko bežalo za mojim usnama i zubima i tu gubilo mali psihološki rat, ja sam bez uspeha procenjivala veličinu dve njegove prhuti u sedinama prošaranoj tamnoj kosi. No, on nije mario previše za to. Još sam dobila prekopotrebne informacije o njegovim bolestima i terapijama, dičio se njima kao ratnim trofejima. Oči žovijalnog merkurijanca, bradica filosofska oko musketarskog osmeha, sa sjajem na zdravim očnjacima. (Je l’ to neka TV reklama za zubnu pastu, molim vas lepo?) Markantan i superioran, noge prekrštene i utonule u kontemplaciju, uputio mi je nekoliko poruka, potpuno suprotnih od onoga što mi je njegovo ’zar nisam neodoljiv’ telo govorilo: da sa ženom (oženio je Arijadnu) nema nesuglasica (dakle, ni rasta) (i pretpostavimo da bi želeo da tako i ostane, samo, zašto se onda okrenuo za mnom kad mu je brak sa Arijadnom toliko dobra doneo?); da bi me mogao povesti do Demetre, koja živi u istoj provinciji kao i njegova mati, jer on svakog primi pod svoj skut pa će, eto, i mene, neka ja samo ne pomislim da on to očijuka sa mnom, on tako baš svakog primi u svoje društvo, što da se ljudi ne ogreju od njegove svirke i srca pusta ne provesele? (Posećujem je retko, rekoh dosađujući se); da je kćerku teško odignuti, jer on je brižni otac... (Naravno, kad imamo jedan ideal žene, posežemo za drugim, a živimo nešto sasvim treće!)
Ipak.
Još uvek mi se sviđaju njegovi gospodski prsti i sva ta tamna dračanska maljavost kojoj zdrava žena teško odoleva. Još uvek ima vlast da me omađija svojom muzikom, priznajem i neka mi se oprosti. Iz Podzemlja sam se izbavila uz pomoć drugog i sad to nije važno, ta veza je propala, a ja sam slobodna i otkupljena, ali da je izbavljenje potrebno danas Orfeju, oko toga uopšte ne dvojim.
Od našeg jednočasovnog razgovora neću ništa drugo poneti osim njegovog dubokog proročkog glasa i lire koja se smestila u moju utrobu i koja još drhti...
|
