 |
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
 |
Čast druga [VI]
1.
Crni stakleni leptir usred sna. Na mojoj sveći gori. Ona osmehnuta. Ona zrela. Ona ne zna da je u pleksusu prekrasnog mi čela strasno beli lotos, sa zvezdama na kracima zvezda. Šta je stavila u tu providnu kućicu na leđima, šta nosi tim tanušnim peteljkama ako ne trešnje smisla, zategnutih struna, u jednoj noti rastresena, zašto je ostala u paviljonu, šta je htela? Arijadna od paučine i pamuka, Arijadna tanka, da li si taj pauk koji me omotava i ne da mi daha, da li si u čaju kap čaja, poslagane ove knjige, karta za raj koja nije povratna? Ukraj starinskog ogledala, mlađa i starija od svih, ona gleda. Zna li ona, zna li, da mi čisti i u azur boji limfu, da me potiskuje u sjaj? Kao liftom penjemo se u neboder bez kraja. Šapnula mi ime. Ta moja ptica. Taj moj fetus. Moje rebro. San. Kljucaš, polažeš paunska jaja, hraniš mi ptiće, dolaziš sa dobima i ispraćaš ih na zadnja vrata. Besmrtna moja odećo, moje je srce u tebe položeno, moje te bosonogo srce nosi niz otkinuti kadar filma, moje su te ruke odigle, mojom su strašću prskana tvoja nedra. Ti osetiš kako gromovi igraju u vatri neba, astralna ranjena zvezdo, samo ti tvoji pepelni prsti. I sad ne možeš nikud. Pališ sveće po hramovima, plačeš po parkovima. Boluješ. Odali su te ribnjaci. Ne bi ti ruka bila mokra pena. Vidim ja sve, stanujem u katedrali, ja sam gromovnik, volim da mirišem nebo. Svaki moj dan potapan je i krštavan tvojim imenom, druga voda ugašena.
2.
Vudu, imaš li u mene personifikovanu lutku, iglu pretanke niti sadašnjeg držiš li mi u srcu, igraš li se mojom menstrualnom krvlju? Ako ti to daje osećaj moći, ako te to teši...
3.
Isplanirano suzdržani učkur, da se Vlah kao ne doseti kome si tkao končanu venčanicu na razboju celog svog škorpionskog metabolizma. Koliko dugo ti već boluješ, devojčice, što mi ne reče pre da je tako ozbiljno? Da sam to barem znala dok još nisam bila ovako nepopravljivo proređena, sad bismo bili prostosrdačni. Nego, jesi li probao da se ufiksaš parfemima Xaviera Laurenta? Higijene radi, menjaj malo dušeke.
4.
Svako veče u devet izađem na trčanje, kilometrima se ne zaustavim, to je, vidiš, simptomatično. Napišem ti pismo na svetloj strani Meseca da ti neću više nikad doć', pa na tamnoj zabodem transparent: trebam te. Vidiš to?
5.
Puna behu pirinča plandištanska jutra dok mi tebe ne pokazaše, možda to ipak nisu bili anđeli. Hoću da vratim vreme, bila sam bog, moje su bile paučinaste vrpce, čipkasti tirkiz neba, moje te dve kafe dnevno i oči. Vidim ulicu na koju izletim kao tane, vidim ovu provinciju, pa ravnicu, pa kontinent, pa kuglu, pa tri-četri divne lopte u bojama duge, vidim Jupiter kao da mi je u dvorištu. Kad se takva srušim kraj tebe i zagrlim ti bela, jednom svakako lotosna, stopala, zar nisam za žaljenje? E penso a te, matador, e penso a te. Evo ti pare, idi bilo gde, idi u crkvu, pomoli se za mene, samo ne stoj tako, skamenjeni grome, idi bilo gde. Kojekakva deca razvlače mi haljine iz ormara, uzimaju mi šminku, puderišu se, ali to je Felini, nisam snimila ja. Ja uopšte nisam tu. Nisam više moja kuća, moja noga, samo sam ruža pod vratom, ruža nad pupkom, zapisani uzdasi pesme. Obeznanjena. Jesam li to ja? Neću prići nikad više, never more. Časti ukućane svojom krvlju, naspi im iz bokala, nazdravi. Samo, molim te, prestani da vračaš mojim krpicama. Odakle tebi tolike moći, hipersenzibilna šarganska kožo, Pepeljugo na požarnim stepenicama, da nije ovo tvoja cipelica s dijamantnom štiklom, evo ti je, hvataj. Kako to, otkud to? Šta je to? Gral žive ili tečnog zlata, u svakom slučaju, plast premirisnog cveća. Evo ti pare, idi u hram na Vračaru, upali mi sveću. Sve će te latice biti jednom iza mene, prođe i najlepši san da napravi mesta onom neuporedivom. Iskušenice, droco, put ljubavi je divan, put ljubavi je večit, ti ne slutiš raj koji zoveš, udahni duboko, hajde da ćutimo, hajde da šapućemo kristale.
6.
To se srce ne sme slomiti, bilo bi poplave na planetarnom nivou, to se gralno srce mora čuvati u prstima, njime grejati ruke na zimu, ne ispuštati ga ni za tren, kao ponudu ga prinositi svom bogu. Ne činiti ništa.
7.
Postavili su mi zamku, kad izađem iz kuće da se sapletem i padnem, da me odnesu na lečenje i da oblače i svlače bolničku spavaćicu mom ranjenom ramenu. Neću večeras na ulicu. Koga možeš sresti po kafićima? Stanari zadimljenih prostora kad god me prevare, uzmu mi mnogo, mnogo sokova. Rehabilitujem se još od tih uvoznih slabih svetiljki koje umeju samo da se habaju.
8.
Kao vuk u velikoj mirisnoj lopti sveta tumaram bez reda i imam zlatni lanac oko vrata na kome
piše sve. Kaži mi, rečenico, pretanka plahto za pokrivanje, zašto večeras nemamo sna? Jer su potrebne izvesne iluzije da bi se negde drugo tonulo. Nismo zvonjalica nego odzvanjalica. Piljimo u vazduh kao da ćemo nešto videti. I zaista, ne prođe ni tren, tek jednosmerna struja postane naizmenična. U rajskoj nosiljci mandarin si, mirisom razaraš talasnu dužinu mog ega, vidi me i budi ponosan. Podvodne oči Te slute. Nisam Te se napila u malim eksplozijama koita.
Ali neko reče da žeđ ne postoji. Treba biti lud u granicama normalnog. Chill out briše prašinu sa svoda, izmiksa auru kao u milk-šejkeru pa se onda tuširam satima. Noć je, osim insekata nemam druge voajere. Trudna sam? Negativ. Počinje sezona damaranja po olucima, slede meseci koji se završavaju na -bar. Brrr. Isti istacki kao ovaj dan u kojem me polažu u neko hrastovo poštansko sanduče. Vidim parcelu lamaserije, baš sam vidovita. Bespotrebno opelo ponad kutijice s lutkom u najlepšoj haljini od zaziva. Samoj sebi preporuka, perorezom pišem po sapima Tvoga obraza, čerte i reze povrh Tvoje glasne žice, povrh Tvoje zaumne samilosti. Sunce sada pali neke borove u Oklahomi, ja zapadam u san, puna suza razne fele upletenih u vitice tmine. Otimarenu u pravcu pašnjaka, sebe ću potapšati po bedru, njušku potopiti u vedro modrog, i ljubičastog, i zelenog neba, dati se u trk. Čitav život uspostavljanje ravnoteže, ja sam jedan teži slučaj opsesivne narcisoidnosti. Možda sam u stvari predugo spavala. Rekli smo dva sata za REM, dva za duboki san, dva za idi mi-dođi mi.
9.
Zašto noć donese umor sovama? Zna moje perje.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
