 |
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
 |
Čast prva [IV]
1.
Ružo, zvezdo, plaveti, furuno od crnog fajansa usred sobe, šta bih ja bez Tebe?
šta veliš da se bez razlike u mišljenjima skockamo unutar neke rečenice i ne izađemo van? No comment? Znala sam.
2.
Žensko intimno rublje od svile i poljubaca čeka kupačicu kraj reke, čeka zenicu dužica, čeka kiseonik bliznakinje vodonika, čeka sat kukavicu iza sopstvenog dovratka da izleti tačno u podne. U zenitu volje, Logose, u zenitu volje, sretanje naša dva savršeno odglumljena ega.
3.
Da mi se vrati onaj leteći tanjir iz doba detinjstva, sećam ga se maglovito kao prvog susreta s morem u Pločama, to ne beše film, velik je bio kao Empire State Building, sav u onom blještavilu, i zaklela bih se da kolektivno nesvesno s tim nema nikakve veze, kako samo stao je tamo dole, iza bagrema, u baštu koju danas gledam s gađenjem, da mi se vrati miris trave i zemlje i trčanja ispod nokata, a pre svega ona naša kuja nabeđena da dobila je besnilo pa ju je komšija ucmekao na moje oči, poletela je tri metra uvis s vatrometom crne guste krvi iz zena, eh, jebeni pseći životu. I, Duše voda, Ti, Pakua s Okeanije i šire, pobrini se za nju, jer ovaj naš bog ne prima pse u raj. Bila je tako nezgrapna i euforična i kao sečivo oštrog njuha, metafora mog detinjstva, tako mi je ono i oduzeto, smrt se zaletela u naše dvorište kao zrno sačmare, i procvetala. Tačno u tom momentu.
4.
Siorane, glupo je što te pitam, ali kako ti je tamo?
5.
Ne skupljam se po okolišu kao ti, dragane, šta upecaš, upecaš, ja sam učitelj lova i ribolova, draga blistava device, smaragde s Luciferova čela. Izvukla sam toliko paukovog mleka iz sebe i uprela toliko kilometara srebrne niti neprekinute, da bi se tri puta Bog obukao da je slučajno zainteresovan za moju kolekciju jesen-zima '98-'99. Ali njemu je toplo i ne nosi odeću.
6.
Razgleda tako jedan puž kud mu se zaturi puž-muž, pa je gledao, gledao i na bokvici se predao. Zadremao. Vidi puž u snu puža, pljunuti on, kao i zrcalo. Pa se je malo kao zagrejao za tog blentona, hermafrodita, tim više što je sirotan golać a kućica mu dijamantski roščić i pupi. (Dakle, biće skoro useljenje, nikoga ne mora da šlepa što mu u dosadašnjem iskustvu baš mnogo smeta). Je li je zevnuo, već se je protegnuo. Zabalavio on preko plota kad već je noć a to je sramota iz svoga doma begati. Samo je malo iz kućice gvirnuo, na svoju zvezdu dvared žmirnuo. Za laku noć.
7.
Uzburkana kafa puna peska, parče čokolade s lješnjakom umesto kocke šećera. Vir u mirnom jezeru, vrutak u banjskom lečilištu, moje bogomdano srce nadživelo je sve. Lješnjak je ostao u talogu, čokolada se rastopila. Koala mala u koan je upala.
8.
Mašina koja turnira ukopana u svoj san kao svinja u glib, mašina koja na zamišljenim krivinama koči-skreće, koči-skreće, mašina s praznim mestom suvozača, mašina sa po kojim stoperom, koga s ljubavlju i perorezom i lagano vivisecira pa ga odloži na benzinskoj deponiji prošloga, mašina koja mrava ne bi zgazila pa zamišljena sirena non-stop upozorava, odličan stroj, perpetuum mobile, krš bez vrata, apsolutno otvorena, intacta, vražja mašina.
9.
Njušim ti ruku. To traje.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
