 |
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
 |
Čast prva [III]
1.
Neću ucrtati velikog džina na bregu Sera Unitas, neću ispričati koje sve zveri pripitomih na brdima Atakame, neću sedeti bez gaćica na spolovilu velikom kao trospratnica onog upisanog bezobraznog diva iz Serna, za kojeg se ne zna šta u levoj ruci drži, odranog zeca ili... Otići ću bez tragova, da se sama za sobom ne vratim u zavičaj jezika koji mi nije dovoljan, sa jedinom željom da se nadišem beskraja, ali to sam već toliko puta rekla da je čoja trave, bez sumnje, upamtila moje oči uprte gore k bogovima. Nema sumnje bez sumnje, ispuniće ih belom kredom, upijačem sazvežđa. Vratiće sazvežđa kući. Kao pseto jaganjce u tor.
2.
Moj kostur kasni za mojim mislima možda dva milimetra, ne više, moj dragi kostur, konforna nastambica. Gde ja, tu i on. Koga ja zagrlim, i on ga ščepa. Nije loš on, samo je tako malo neotesano poslušan. Go je ko rupa, kao prazan pištolj škljoca, majordom, kočijaš, sobar, vranac s dvokolicom, naizgled beo, drugarčina, još malo pa ljudina. Mogla bih da mu dam par dana godišnjeg, ali bi se on pretvarao da je otišao, slugeranja nepobitna. Moram da priznam da mi je omilio. Strava je bez sve šale. Ne, bez šale.
3.
Kako ono sam sebi sesti u krilo?
Moj uzaludni pogled krave po zvezdanim pašnjacima trebalo je da se presvrne. Kako ono transcendiraj u ovostrano? A ajkula menja zubiće mesečno jedanput. Menstruira. Dok troši jedan red zuba, novi se već primiče, kao šuma spušta se u krdima.
4.
U kantini Filozofskog devojke krše ruke zbog zarudelih grudi koje nemaju kome... I mnogo su neurotične, pale i gase cigarete. Većinom lepe i nesrećne, jer nemaju kome... A meni je tako teško zbog svega toga. Be calme, my bitting heart i hajde, prospi se po kantini, po devojkama, da mogu na miru da popijem svoj kapučino. Na otok Robinsona nasrću domoroci sa nekog arhipelaga.
Gde je moj Vendredi?
5.
Zar nije očito da smo svi značajni, mi likovna kolonija ameba? Žena sa isturenom donjom vilicom, nevešto našminkana i namrštena, vozač autobusa, brahikrana lobanja, dinaroid, uglavnom geak, devojčica rugoba koju majka vodi za ruku iznenada shvatam da je ostarela patuljčica, uši jednog čoveka kao prikačene štipaljkama povukle su materijal kože, jedan frustrirani pastuv počeo je vidno da propada. Svako lice, zvezda ugašena. Sva ta lica tako su bedna i veličanstvena tako snena.
6.
Ja sam jedan veliki, oprezni, pečeni zec na pladnju, pruženom tebi i samo tebi, za rođinu postajo, i sama znaš koliko mi se tvoj parfem dopada, ženo moja s velom najlepša, koliko ti ovo u vis hitnuto srce žuri.
7.
Pogledaj, naseljen je svet, žubori miris Sveduše. U srodstvu je sa bolom, ima nešto od njegove pene, od njegove usredsređenosti.
8.
Ludnice s plesnjivom odsutnošću tvoje ručice, Tvoje ručice, Božice, znaš onu odaju čija kvaka pogađa u pleksus, kad pupak propupi u želju da se pošto-poto uđe. A vidi sad ovo svetsko jaje bez ljuske, narandžasto kao sitost, kao maramica ispuštena iz tvoje ruke, Tvoje ruke. Između crteža i Crtača zaobljuju se razlike i niko nije srećniji od...
9.
A lukav si Ti, lukav, odrekao se ovog sveta kao da si imao čega.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
