Čast prva [I]
1.
Dani hodaju brzim korakom samo zbog odlaženja, sezonska obuća pretesna, za čukljevite noge poledica. Sanjamo o travi, o jutarnjoj rosi, o zdravlju, o očima koje ćute i ne trepću, sanjamo o buđenju.
2.
Sentimentima ne verujem, ljigavi su. Verujem šalici kafe u jutro koje se spušta niotkuda
u mračni podrum stomaka, ne verujem majci, jastuku, zavičaju.
3.
Nebo, nepomično, živo, nebo nabijeno bogom, provetreno, nastanjeno dubinom, začarano tajnom, zastalo. Zemlja, mračna, vlažna, povučena u sebe, golema, inteligentna, zarobljena, zakovana za centar, zauzdana orbitom kao tegleći konj, ropće snažna, odvažna, očiju punih suza, drhtava, sa srcem zvezde i upaljenim ranicama po telu, nežna, neshvaćena.
4.
Veličanstveni tigar u ZOO-u, kakva lepota, ustostručena mačka, ljut, nemiran i ogorčen, u životu ne videh ogorčenijeg stvora, opasan i iza rešetaka, da ga pustiš u divljinu, tri bi dana pirovao, posetioci ga opčinjeno osmatraju, bezbedno snatre da budu napadnuti. Nesrećni Al Kapone, zbog njega mrzim ZOO, što mi je sam ZOO omogućio, zbog njega ću opet doći, da ga oslobodim.
5.
Seoska crkva u četiri dimenzije, pod noćnom kremom i viklerima, sa činijom pirinča i čajem od nane za večeru, sa životnim saputnikom od par godina, koji konačno, napokon, hvala bogu, spava u krevetiću preko reke, pod bilionima zvezda i planeta, pod pritiskom neba, kao čiodom gravitacijom pribijena, sleđena u vatri, ja nedužna, ja kriva, sa zubima koji grickaju zadnji sat blistav od jutrenja, čarobnim štapićem Plave Vile lutka prenuta, nedostojna ja, uvek sebična, uvek s prstom na obaraču, podeljena na beskrajni niz stavova o ovome i onome, a cela, neretko čak dobra, nasmejana, smešna, smrznutog nosa, zabrinuta, ja oduvek sama, sa majkom koja je svoje nove čizmice ponela na nogama u san, sa ocem, kandidatom za onaj svet kojeg se plaši jer u njega ne veruje, arogantna kćer ja, sa presporom i prebrzom krvlju pod opnom na koju se navikoh, nasuta ja, organizam ja, mala predistorija reči ja, neuviđavno raspevana ja, ja ništa plus malo radosti, družbenica tvog ravnodušja, Bože!
6.
U plesnjivoj, u noći zimljivoj, u noći mrklijoj od propasti, upalila se sobna lampa, kao u snu rastrčao se mrak. Noć prošaputa: 'Sad je tvoje vreme, idi umij se, stavi ruž i pođi, čekam te u bašti.' Skočih. Tvoje usne neprežaljene. Tvoje usne nedoslućene, zapenušane, prezrele. Jesu li male ili velike? Jesu li brze ili spore? Ćute li ili pevaju? O čemu zbore? Dakle, misliš na mene, noći! Dakle, ti mene nisi zaboravila! Dakle, trebam ti! Ja?
7.
Dan moje tople smrti nastanjuje me kao
najmanja nedeljiva Matrjona. Dobro jedem ovih dana, nju da utovim. Ti si moja pretposlednja Matrjoška i poslednja koja se otvara. Čudno, do tebe se dolazi od kraja.
8.
Naoružan bez premca, spreman za bespoštedni rat, pobednik u uzmicanju, pobednik u nasrtanju, krv raspevanih helebardi, jagnje belo. Ti si bog inspiracije, na tvom dahu letim bez lupinga. Bitno je da bog postoji. Ne samo opipljiv nego i lepljiv. Pod mojom kožom. Od iste gline ti i ja grnčarija.
9.
Anđele, isprosih te na sve biblijskim magarcima.
|
|
|
