 |
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
 |
| |
Autor:
Ljiljana Ćuk - Epistofanija |
 |
|
| |
 |
|
| Čast prva |
| |
I
Dani hodaju brzim korakom samo zbog odlaženja, sezonska obuća pretesna, za čukljevite noge poledica. Sanjamo o travi, o jutarnjoj rosi, o zdravlju, o... više »
II
tako, neki besposleni duh, neka budalina i nitkov, osetiće se prozvanim da se nabije na moju iglu, kao narkoman na špric kokaina, neki idiot koji je... više »
III
Moj kostur kasni za mojim mislima možda dva milimetra, ne više, moj dragi kostur, konforna nastambica. Gde ja, tu i on. Koga ja zagrlim, i on ga... više »
IV
Žensko intimno rublje od svile i poljubaca čeka kupačicu kraj reke, čeka ženicu dužica, čeka kiseonik bliznakinje vodonika, čeka sat kukavicu iza...više »
V
Na jezeru Tanganjike, 1000 km od obale, da bi zaštitila budući naraštaj, ženka ciklida odmah pošto ih izleže, skupi svoja neoplodena jaja i... više »
VI
Život je ispred i iza, moje su ruke i pokojne i spokojne, ja sam sve oči sveta, moja krv huči, nagonjena niz liticu moje duše, kao srna slepa, ja... više »
VII
Verujem u magiju teksta, moj lampion je moj lampion, ta metodološka okrenutost ognju, verujem u sve... više »
VIII
Ne spava Beograd, gledam sliku Studija B, umirujuća muzika, komrakovi sa TV bastilje pustili su Kozaru, što više zabrinjava nego friški izveštaji... više »
IX
Videti dobro znači videti odistinski. Barutane srdaca svih ljudi u memli su kao vinski podrum u koji niko ne silazi, o moje vruće telo odbijaju se...više »
|
|
| |
| Čast druga |
| |
I
Strmi je jauk u unutrašnjosti bića ma koliko piramida izgradili... više »
II
Dođi, mila, uđi u anđeoska moja krila od pneuma, jer naša bila konjugiraju glagol 'voleti', hodi! Ti si jedino stvarna, mogranju, sve su ostalo laži, pseto, sve su ostalo laži... više »
III
Moj je mlinar i moj je hleb, taj miris vis exempli, sistematičnost u nedoslednom, na mene deluje manično i terapeutski kvazar o kome visim svu noć... više »
IV
Danas miriše jedna zvezda, beskraj se stani po vitrinama, danas je i olovka vešto zakrivljena u ono što nema imena...više »
V
Čedo sam samoj sebi, rođena sam u znaku Škorpiona, imam osam godina, majka sam. Kamo krvotok planeta koji me ispljunuo?... više »
VI
Samoj sebi preporuka, perorezom pišem po sapima Tvoga obraza, čerte i reze povrh Tvoje glasne žice, povrh Tvoje zaumne samilosti... više »
VII
Tina, ti si jedna nežna moje krvi kći. Neće ti biti lakše ako ti kažem da cvilim i ja, ali eto da znaš. Pišem ti ovo pismo jer si pas koji zna da čita. Vrati se... više »
VIII
Svrbi ga desno stopalo. Klaun se cereka i češe. Škripe mu zubi, platinasti, zaljubljeni u karijes ... više »
|
|
| |
| Čast treća |
| |
I
Ovo je realno. Stvarno je noć. Stvarno petlovi kukuriču na vampire. Stvarno, ovo što hoda uz bicikl sam ja... više »
II
Život, ta klanica iz koje izlazimo neslavno oronulih ambicija sa inventarom boleština kao anamnezom, la strada, postavlja novu scenu i igra sabrano. Plač za rajem je predvorje raja, čuješ li, brate Lukijane? Spavaš. To je razumno... više »
III
Danas otrovna bodlja škrpine štrca dažd. Mi smo jedno Ružno pače pod miškom Labuda gde je opojni mošusni valc, obeshrabreni bibliotekom, hrabrimo se knjigom... više »
IV
Drhti zavesa. Čipka joj stoji loše. Zadavljena je još jedna kokoš bež boje. Noćas perihel, daleko, daleko, daleko je Sunce, i ova pisma svileno se gnoje...više »
V
Dlan bi da izvaja plamen sveće jer ništa nije tako lepo kao plagijat, pečati zvezde lepši su nego zvezda... više »
VI
Hranim zver u kavezu, proveram gvožđe i katanac, molim se zveri, tešim je velepnu, crtam je, obećavam joj slobodu koja garantuje moje iščeznuće, kopnim okrenuta njoj, gledam na sat, gasim svetlo, laku noć, stenjem, laku noć... više »
VII
U kući na brdu rađam, u štali među pastirima, u zvezdu daleku gledam, u dahu magaraca kao u frotirima... više »
VIII
Pusti me, sine, pusti, tvoj Otac dolazi da me poduči. Dugo je poslepodne. Treba strvinu izneti. Treba skuvati biser. Treba pomusti vučicu... više »
IX
Ti drhtiš sa ozarenom mokrom trepavicom, gotovo uterusom možeš osetiti svet, bisto pčela u postolju pjana, poletećeš plaču u zagrljaj a da nećeš ni izdaleka dotaći miris koji te raznosi ...više »
|
| |
|
| |
| Čast četvrta |
| |
I
Vekovima se smucam ovuda kao džukela, dojim mladunce, parim se s istom vrstom nitkova, vučem se kućici za pse s rezignacijom zrelih godina. Više se ne iznenađujem. Ni glad me više ne iznenađuje. Ne znam gde mi je kost od juče. A vrtim repom. Staviću sise od gume. Na svoju lepršavu, papirnu senku. Ostajem, ostajem, ostajem ovde... više »
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
