 |
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
 |
U kasapnici Vilma bez razloga ošamarila prodavačicu, Fred gladuje
Moje ime nije Fred, mada sam se nekako navikao na njega. Po mom bednom i skromnom mišljenju, predstavljati se inicijalima već je mnogo. Takoreći, hrabrost. Od juče se zovem Fred, ali znam da će to trajati samo do sutra. Možeš me zvati i drugačije, samo nemoj prestajati da me zoveš
Moje ime nije Fred, mada sam se nekako navikao na njega. Po mom bednom i skromnom mišljenju, predstavljati se inicijalima već je mnogo. Takoreći, hrabrost. Od juče se zovem Fred, ali znam da će to trajati samo do sutra. Možeš me zvati i drugačije, samo nemoj prestajati da me zoveš.
Beti se vraćala sa sahrane, sa daće, sa čega li, slučajno je naišla. Zar si morala da ošamariš prodavačicu? Zaboga, šta ti je ta jadnica skrivila? Samo je radila svoj jadni posao. Briznula je u abdominalni plač i kad je videla da svi u toj sceni neskriveno uživamo, rekla jedno ledeno: Izvol’te. Ništa, samo gledamo, rekosmo Beti i ja složno, zinuvši u dva različita pravca, ona u požutele fotografije jedne gozbe upriličene za predsednika kućnog saveta, ja u tvoj potiljak koji je demonstrativno napuštao Dim. Sestro, mlatni je tom kasom ako boga znaš, dobaci Beti, zajapurena ali bezopasna. Sestra, pošto boga ne zna, ne učini kako ju je veštica, moja žena, posavetovala. Tornjajte se, prosikta, ionako ništa nećete kupiti!
Bože, ne smem ni da pomislim koliko sam gladan. Jesi li videla one prekrasne fotke pečenih jarebica? Mislim da je apsolutno nedopustivo da se te fotografije javno izlažu. Neka plati ko želi da se muči. Ili je to istaknuto samo zato da se prisetimo da smo živi? Gladan čovek je i te kako živ. Međutim, šta ti spremaš za ručak? Beti je donela parče odeće mog poočima, grumen zemlje, u jednom naprstku vode kojom su ga oprali, a imamo i jednu Čaplinovu pertlu. Cipelu smo pojeli juče. Beše to sočan obrok. A ovo danas – bljak!
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
