Isuse Hriste, smiluj nam se , ponavljao je Fred na sred crkve gde ga je smrt i pronašla a kuda ga je Vilma uputila. Poginuo je, naime, od polijeleja koji se sručio na njegovu glavu, polijeleja koji je tu visio preko 300 godina sa izgledima da izdrži u nepromenjenom položaju sve do Armagedona.

Bila je to trenutna smrt.

Vilma-Vivijana je dobila preporučenu pošiljku zbog koje je nekoliko dana neprekidno plakala. Jer ona je jedna obična devojka (i uopšte se ne zove Vilma-Vivijana) koja je volela da čita ovog pisca i koju je on imao prilike da vidi na jednoj posnoj književnoj večeri u Beogradu. Napisala mu je pismo, ono prvo kojim je cela priča započela, a on njoj sročio odgovor koji je pred vama.