Vivijana svedok ubistva zbog jedne obične cigarete, gozba
Ti si gladan. Misliš da ja nisam? Glad me primorala da krenem u lov. Promuvala sam se malo po stubištima. Nijedan skakavac, nijedna buba. Moj kostur visi o tankoj niti života i smrti kao Pinokio dok je još bio lutak. Preko puta moje zgrade naišla sam na nemalu koloniju mrava koju još niko nije bio zapazio. Baš kad mi je bilo najukusnije, u zgradi se desio incident. Neki mlad starac iz zasede je kidisao na nekog omatorelog, zabivši mu bodež pod rebra. Sve su sjajno odglumili. I krik, i užas, i bes. Napadač i žrtva su se možebiti nekada davno o ovome već bili dogovorili. Tek, upaljena cigareta koja je promenila vlasnika i zbog koje se jednočinka i odigrala, beše malo napukla. Još topla krv, poprskavši hodnik, imala je opor i kiselkast ukus. Odavno sam prestala da pravim selekciju. Krv nije voda. Krv je krv. Žrtva je još treptala. Nije mogla da veruje da se gasi svetlo.
Pogostih se neočekivano, uzbudih se seksualno, podigoh se kao NLO u epifanijskom transu. Vazduh kipti od nedorečenosti i ja sa njim i ja, Bože, ja...
|
