 |
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
 |
Ko smo mi
Ko si? Mislim zaista. Glava ti je sada usmerena na ekran racunara, citaš moj e-mail, unutar tebe odzvanjaju moje reci, mali beli kvanti, fotoni relativnog smisla, prolaze kroz tvoju telesnost kao koncentricni krugovi, zatim napuštaju telo i u drugom obliku i dalje izbijaju iz tebe. Vec i to što si skocentrisan cini te veoma mocnim. Primecuješ li da nam je glas nešto najbliže? Pukušaj da svaku rec izgovoriš, naravno u sebi, da se gnomi ne dosete, što je moguce nežnije, nazalnije i istovremeno dublje. Prethodno dobro udahni da bi osetio šta je slap. Šta veliš? Kako sam pametna, hm? Kaži ljubav i pusti ljubav da dode. Sve sam ja ovo negde procitala. A ako i nisam, nema veze, procitacu vec negde. Da li tvoj nos i dalje podvlaci moje mušicave recenice. Mucno mi je da ti priznam, ne ljuti se, moj ljubavnik je Kirbi, stvarno ume da me zadovolji. Ukljucim ga i iznuri me. Da li je to orgazam? Da li se tako kaže: orgazam? Or-ga-zam?
Evo ga dogadaj! Jedan idiot, egzibicionista, u kišnom mantilu boje kiše, atrofiranog spolovila, raskopcan kao u nekom komicnom hororu, nagrnuo je na moju smokvu, valjda rešen da me uplaši. A zapravo je bio smešan. Nasmejao me do suza. Noc je bez stida živnula. Malo se spustih, zacenjena i zgrožena, i donom cipele zdruzgah mu prste. Manijak bez glasa pade. Kao trula vocka bubnu i nepomican ostade u travi. Nešto je šaputao. Ili je to bilo lišce. Ili su to bile zvezde... |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
