 |
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
 |
Fredu je bila u poseti neka rođaka, posle je sišao u dvorište i posetio Drvo
Znam da me prezireš, zaslužujem i da me kamenuju, ali sve mi to neće pomoći u nameri da ti se pridružim. Sva si nova, izmeštena. Tebi je čak i pupak pomeren malo u desno.
Vilma Vivijana. Ako se za punačkije žene može reći elegantno popunjene, onda za tebe vredi izraz elegantno prazna. Neka mi Bog pomogne, stvarno te volim. Naročito kad sam primoran da pravim analogije. Malopre je došla jedna starija, ni izdaleka, žena, inače draga rođaka. Sela je na ivicu kreveta i počela da priča o grmljavini, o strahu, a oči su joj se zabadale u moju telesnu olupinu kao u jastučić za čiode. Fizički me je bolelo njeno prisustvo. Ali, najstrašniji od svega beše smrad. Kao da te neko uhvatio za gušu, steže te, oči ti ispadaju a ti ne smeš glas da pustiš. Poražavajuća je činjenica da je sve ove godine bila čista do perfekcije da joj se pigment skoro isprao, mogli su se videti kapilari ispod istanjene kože, dragocene crvene delte koje mi ništa ne znače kao ni geografija terena neke leve planete. Sva su mi čula prošla kao strateški ciljevi Belzebuba. Nisam mogao da je gledam, skretao sam pogled i zbog rečenica, iznutra šupljih, govorila ih je neverovatno pravilno, uši su mi se branile putem očiju, tražio sam drugu misao, misao-utehu, deskripciju, religiju, čulo mirisa bilo je atakovano bestidno i mučki, već sam ti rekao, a da sam je dotakao, mislim da bih se raspao od užasa. Čulo bola bilo je, međutim, najglasnije. Iznutra je već bila trula ta tzv. žena, gnoma, ignora, kržljava boginja, rahitična ptica. Što se njenog slučaja tiče, smrti je ostalo još da stavi tačku. Takvi su gnomi. Ne daj ti bože da kome uđeš u želudac. Umro bi na licu mesta. Ingeniozni, mobilni sumporni kazančići. Višnji je izuzetno milostiv prema nama, gnomima. Kakva neviđena tolerancija, zar ne? A ti, ljubavi? Video sam gungulu u dvorištu kod smokve. Kriješ se u krošnji. Da li si me primetila? Onaj u kišnom mantilu sa detetom. Beti se isto ukakila. Dala si joj ideju. A ona proćelava? Koleginica s posla? Molim te, nemoj da se pretvoriš u pticu. Ne zato što bi mi to smetalo, nego zato što možeš da odletiš i da se ne vratiš. Budi drug, sačekaj me još jedno ljuštenje. Znam da me prezireš, zaslužujem i da me kamenuju, ali sve mi to neće pomoći u nameri da ti se pridružim.
Sva si nova, izmeštena. Tebi je čak i pupak pomeren malo u desno. Tvoje su oči ušća, usne su ti mostovi vaznesenja. Sav moj život – prolaženje kroz tebe. Ti si, ti si...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
